Toplički ustanak 1917. godine bio je veličanstveni ustanak koji je zajedno sa svojim komandantima podigao narod Toplice i okoline.
Vođe tog ustanka poznate su široj javnosti, ali čini se da je jedan od komandanata, ostao manje poznat od svojih slavnih saboraca, zaboravljen negde duboko u šumama Radana, ali za koga ljudi koji vole istoriju, i te kako – znaju.
Dimitrije Begović. Uradio je nešto slično kao Stevan Sinđelić ili hajduk Veljko Petrović pre njega, ali za Dimitrija se doista manje zna.
Још један од српских јунака за кога је, нажалост, ретко ко (част изузецима) чуо био је Димитрије Беговић, један од команданата у Топличком устанку 1917.
Извршио је самоубиство 1918, и тако спречио да буде заробљен.
Ово је прича о њему.👇📜 pic.twitter.com/ZvNlJYt5FV
— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) July 22, 2022
Istorijski podaci kazuju da se rodio u mesti Dobri Do 1890. godine, da je njegova porodica poticala od plemena Kuča, a da su se negde oko 1855. i 1856. godine preselili u Toplicu.
Dimitrije i njegov brat Ivan borili su se u Cerskoj bitki 1914. godine. Ivan Begović je ranjavan 27 puta, a Dimitrije je ranjen u sukobu sa 42. domobranskom pešaškom divizijom, odnosno, mnogo poznatijom zloslutnim imenom, kakva je i bila, Vražjom divizijom.
Његова породица потиче из племена Куча, а негде 1856. су се преселили у Топлички крај.
Тешко је рањен у сукобу са 42. домобранском дивизијом, познатијом као Вражја дивизија. pic.twitter.com/vbL67h7HFi
— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) July 22, 2022
Usled zverstava koje su činili Bugari u topličkom kraju (Kuršumlija, Blace, Prokuplje, Žitorađa), ali i u jablaničkom kraju i drugima, oni (Bugari) šalju Dimitriju Begoviću tajno pismo, garantujući mu, kao i njegovoj porodici, poštedu života – ako preda svoj odred.
Begovićev odgovor bio je onakav kakvim bi jedino i mogao da ga napiše ovakav junak:
– Ubili ste na hiljade članova porodica komita, ubićete i moju, jer se ja nikada neću predati. Srpski oficir se ne predaje – napisao je Dimitrije Begović u pismu Bugarima okupatorima.
Bugarima se ovo nije svidelo, te tako rešavaju damu se svete, i to na najgori način.
Ženi Dimitrija Begovića su u sedmom mesecu trudnoće rasporili stomak i iz njega izvadili nerođeno muško dete koje su nabili na bajonet, a zatim su nju i njihovo četvoro dece ubacili u pojatu i zapalili, tako da su živi spaljeni.
Bugarima nije hteo živ u ruke. Istorija će ispisati da je život okončao na strašan način, izvršivši samoubistvo, usled opsade Bugara. A svoju čast je sačuvao.
Његова породица потиче из племена Куча, а негде 1856. су се преселили у Топлички крај.
Тешко је рањен у сукобу са 42. домобранском дивизијом, познатијом као Вражја дивизија. pic.twitter.com/vbL67h7HFi
— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) July 22, 2022
Njegova sestra Milica, koja je bila komitkinja i vojnik kao i njena braća je izvšila osvetu nad osobom koja je izdala njenog brata. Za osvetu nije kažnjena, jer se dobro znalo ko je čovek, koji je izdao njenog brata, kao i to da je sarađivao sa bugarskim okupatorima.
A Dimitrija Begovića sahranio je narod na planini Radan. I dan danas tamo stoji grob junaka kome su posle 100 godina, talnije 2020. godine, obnovili spomen obeležje.
Njegova sestra Milica, koja je bila komitkinja i vojnik kao i njena braća je izvšila osvetu nad osobom koja je izdala njenog brata. Za osvetu nije kažnjena, jer se dobro znalo ko je čovek, koji je izdao njenog brata, kao i to da je sarađivao sa bugarskim okupatorima.
A Dimitrija Begovića sahranio je narod na planini Radan. I dan danas tamo stoji grob junaka kome su posle 100 godina, tačnije 2020. godine, obnovili spomen obeležje.
Враћамо се на Димитрија. Његово тело сахранили су мештани у планини, тачније на планини Радан, близу пута.
И данас му гроб ту стоји, а само ретки знају какав јунак ту почива. Зато и написах овај низ да знате и ви, ако некада ту прођете.
Слава јунаку. pic.twitter.com/6mNBGARNFP
— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) July 22, 2022
Kad prođete ovim krajem zastanite kod mesta gde počiva junak Dimitrije Begović. Oni su se borili za našu slobodu, a mi moramo da se borimo da niko od slavnih Srba i Srpkinja ne budu zaboravljeni, nego da nam služe na čast i podsećanje da je „tvrd orah voćna čudnovata, ne slomi ga, al’ zube polomi”.
(Kurir)