Jedna Beograđanka doživela je neprijatnu situaciju kada je otišla na Adu Ciganliju da uživa sa svojim psom.
Naime, jedan momak, želeći da joj se udvara, postavio joj je neumesno pitanje, nakon čega mu je devojka održala lekciju, posle koje se gorko pokajao što joj je uopšte i prišao. Njenu ispovest objavila je Blic žena, a mi vam prenosimo u celosti.
Na tako nekulturno pitanje odgovorila sam surovo iskreno i to onako odsečno. Nadam se da se ujeo za jezik i nešto naučio iz toga.
Elem, bio je to sasvim jedan običan dan na Adi Ciganliji, a s obzirom na to da često tamo idem sama sa svojim psom – nekako ne mogu da promaknem dovitljivim muškarcima koji mi prilaze kao da pomaze psa, pa da me usput ponude i kafom ili da bace neku mnogo lošu foru tipa: „Mogu i ja da ti namažem leđa ako ne možeš sama“.
Volela bih da mi na čelu piše „mogu sama“, ali samo kada idem na sunčanje, kada nosim teške kese iz supermarketa više bih volela da mi na čelu piše „budi kavaljer i pomozi“, ali to je neka druga tema.
I tog dana sam ponela rolere, a moj jazavičar i ja smo nakon brzinskog kruga oko Ade odlučili da se bućnemo i rashladimo. Taman što smo se isplivali i izigrali u plićaku, do nas je dotrčao mladi staford brzinom svetlosti i počeo da se vija sa mojim Pakom.
Znam, sigurno je predrasuda i potpuna generalizacija kojoj se nekad i sama ježim, ali sam u trenutku pomislila u sebi „okej, ovo je staford i sad će da priđe neki nagruvani bizon“ i, nažalost, bila sam u pravu.
Istetoviran od glave do pete
Dugo uživo nisam videla nekog ko je toliko istetoviran. Nosio je toliko kratak šorts, da sam ga instant zamislila u rolšuama kako đuska uz muziku ranih osamdesetih, a ošišan je na opasno. Jedna obrva mu je prekinuta na sredini, ali nije ožiljak u pitanju, nego trend i počeo je rečenicu sa „Seko, da li ti smetamo?“.
Kakva bih ja to osoba bila da kažem jednostavno „da“? A, svaka ćelija mog tela je osećala to… Rekla sam da moj jaza ne može da se igra, jer je optrčao krug oko Ade i da je previše umoran za igru. Čak nisam mnogo ni slagala, s obzirom na to da je malo, malo pa doplivavao do mene i svojom malo glavicom davao znak – ajmo!
Odmeravao me neprestano, te iako sam nosila ono što ja zovem pristojan kupaći, odnosno ne čine ga tri trougla, osećala sam se kao da sam gola na pozornici. I nije.
Nisam bila ni svesna svoje greške
Ono što se meni činilo kao savršen završetak ovog nemilog upoznavanja, izgleda da je njemu značio kao početak. „Trčao je krug oko Ade, a? Pa nije mali za zezanje, kao ni gazdarica…“ Sad se već ježim.
– E, a da te pitam, kakav ti je to ožiljak na stomaku?
Sad sam već zatečena i za milisekundu postala besna. Kakva nekultura. Nismo se ni predstavili jedno drugom, što bi se reklo ni rod ni pomoz bog, a on sebi dozvoljava da mi postavi takvo pitanje… Nije mi bio jasno da li od onog ispeci pa reci u njegovoj glavi postoji bar ono „i“ pre nego što je rekao, ali jedno je bilo sigurno – ovo je „batica iz kraja“, a takve izbegavam u širokom luku.
I uradila sam ono što mislim da većina žena može da uradi da se izvuče iz neprijatnog nabacivanja nekog muškarca – nisam zaklopila usta. Sledilo je gomilanje reči i trudila sam se da budem što iritantnija.
– Pa, znaš kako, pre dve godine, osetila sam tako bol neki u stomaku i nadimala sam se kad god nešto pojedem. Stomak je rastao, a u isto vreme bi je bilo i muka i gubila sam apetit. Tad je bila korona i nije kao da sam mogla da odem kod lekara, a stomak je svakim danom bio sve veći. Sećam se kako mi je mama govorila da izgledam ispijeno, a kilaža mi je ostajala ista…
Da skratim priču ovde, jer njemu nisam, čim sam rekla da sam imala rak jajnika – pobeleo je. Imala sam osećaj da su po mom telu izašli lišajevi i čirevi, a da mi je na nosu izrastao veštičji mladež, jer me tako nekako posmatrao… kao da ću ga zaraziti.
– Aha, au, nisam to očekivao… Pozvao je kera i nestali su za tri sekunde. Izgleda da sam pronašla lek za kretene.
(Izvor: Espreso/ Blic žena)