FOTO: PRINTSCREEN

Bakterijska infekcija grla prouzrokovala je čudno ponašanje kod osmogodišnjeg dečaka: izlive emocija, napade smeha i tikove. U januaru 2018. Džek Meklejn, koji je u međuvremenu napunio deset godina, žalio se roditeljima na bolove u grlu, ali kada su simptomi uminuli, roditelji su zaboravili na to.

Advertisements

Međutim, nekoliko dana kasnije dečak iz Damfriza (Škotska), koji je inače veoma društven, odbio je da ode na fudbalski trening zbog napada anksioznosti. Roditelji Alison (44) i Nil (44) zapanjili su se kada im je rekao da „ne zaslužuje da ima drugove“ i da će „skinuti odeću i sedeti napolju sve dok ne umre od hladnoće“.

Advertisements

Dečakovo čudno ponašanje tokom četiri meseca poprimalo je sve ekstremniji oblik, pa je jednom prilikom prineo nož grlu i rekao roditeljima da „želi da ode u nebo“.

Na kraju mu je otkriven sindrom PANDAS, prenaglašena reakcija imunološkog sistema na bakterijsku infekciju kod dece. Antitela koja ubijaju infekciju napadaju moždane ćelije, uzrokujući niz drastičnih promena u ponašanju, kao što su opsesivno-kompulsivni poremećaj i tikovi.

Advertisements
Loading...

Deca koja pate od sindroma ispoljavaju simptome slične simptomima psihičkih bolesti, ali koje zapravo izazivaju streptokoke.

Roditelji su prvi put primetili da nešto nije u redu kada su se s Džekom vraćali sa fudbalskog treninga.

Advertisements
Advertisements

– Ne zaslužujem da imam prijatelje. Ne zaslužujem da igram fudbal – uporno im je ponavljao da bi na kraju zaključio:

– Ne zaslužujem da živim. Kad se vratimo kući, skinuću se i sedeti napolju dok ne umrem od hladnoće.

Dečak nije mogao da objasni roditeljima zašto se tako oseća. Samo je ponavljao da se ništa nije desilo. Jednom prilikom je počeo zlobno da se cereka, a kada je progovorio, to nije bio njegov glas.

Advertisements
Loading...

– Kao da ga je bio posednut – seća se dečakova majka.

Advertisements

Iste noći pitao je uplašene roditelje zašto neće da mu pomognu da umre, a sledećeg dana roditelji su našli papirić, na kome je pisalo:

– Veoma mi je žao, više ne želim da živim. Hoću da odem na nebo.

Advertisements

U strahu da će dečak nauditi sebi, majka mu je hitno zakazala pregled kod lekara opšte prakse, koji ga je uputio na kliniku za mentalno zdravlje.

– Igrao se igračkama na podu i bio je u svom malom svetu. Nije ličio na Džeka, već na malog izgubljenog dečaka – priča majka.

Opisujući njegovo stanje, Alison otkriva da je ponekad delovao prestravljeno, da su mu zenice bile raširene i da ona i muž u tim trenucima nisu bili sigurni da ih prepoznaje.

U nedeljama koje su usledile, dobio je glasovne tikove i počeo da muca. Igrao se igračkama za bebe, gledao crtane filmove za najmlađe. Često je ponavljao besmislene rečenice, kreštao, lajao kao pas i postao je osetljiv na zvuke i mirise.

– Sve ga je izbacivalo iz takta. Osećali smo se kao da hodamo po jajima kad smo bili u njegovoj blizini. Naglo je menjao raspoloženje i potpuno se zatvorio u sebe. Nije više mogao s ljudima – kaže majka.

Džek je ograničio ishranu samo na testenine i sir i jeo je samo sam u svojoj sobi. Prestao je da spava u krevetu, uveravajući roditelje da ne zaslužuje da spava u udobnom krevetu. U maju 2018. pedijatar ga je poslao na magnetnu rezonancu i EEG, ali rezultati nisu pokazali ništa neuobičajeno.

Advertisements
Advertisements

Očajni roditelji počeli su da pretražuju internet i saznali za PANDAS. Potražili su savet od pedijatra dr Tima Jubija iz Dečje e-bolnice, onlajn službe koja pomaže roditeljima i njihovim mališanima. U maju 2018. Jubi je Džeku dijagnostikovao PANDAS i savetovao terapiju antibioticima i ibuprofenom, a Džekov lekar se složio.

PANDAS, dečji autoimni neuropsihijatrijski poremećaj uzrokovan streptokokama, otkriven je relativno skoro, 1998. godine. Iako Svetska zdravstvena organizacija priznaje bolest, samo mali broj lekara zna za nju, što znači da velikom broju decu dijagnostikuju druge bolesti, poput autizma. Tako je bilo i u Džekovom slučaju. Nekoliko dana nakon terapije, Džek je, posle četiri meseca muka, ponovo postao onaj stari.