Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu da okupe
U aprilu 1867. godine desio se konačni odlazak Turaka iz Beograda, čime je okončano vekovno prisustvo turske vlasti na prostorima Srbije Sultanov ferman je javno je pročitao na Kalemegdanu poslednji beogradski muhafiz, Ali Riza-paša.
On je simbolično knezu Mihailu predao ključeve gradova. Riza-paša je 24. aprila 1867. ispraćen u Zemun, uz plotune sada već srpskih topova sa Beogradske tvrđave, a sa njim su se povukli i poslednji turski vojnici. O događajima koji su u vezi sa ovim danom i periodom, ali i životu Begrada i Srbije posle Turaka bilo je reči u Pulsu Srbije, a na ovu temu govorio je istoričar Marko Aleksić.
Kao inicijalna kapisla za odlazak Turaka poslužila je pucnjava kod Čukur česme, koji je uzbunila sve stanovnike beogradske varoši.
– Jeste. To je u neku ruku vrhunac dotadašnje borbe Srbije za samostalnost. Knez Mihajlo Obrenović je uspeo da ostvari svoje namere. Dobio je ključeve gradova Beograd, Smederevo, Kladovo, Šapca, a ranije su dobili ključeve užica i Sokograda. Bio je to veliki uspeh. Zanimljivo je da je čestitku uputio tadačnji crnogorski knez Nikola Prvi Petrović, kasniji kralj Crne Gore, koji je čestitao knezu Mihailu i rekao mu da je to najveći uspeh dotadašnje borbe srpskog naroda za oslobođenje. Jedan srpski vladar čestitao je drugom srpskom vladaru. To nam otkriva i kakva je bila i atmosfera. Srbija je bila nešto sasvim drugo nego što sada pretpostavljamo, bila je to poletna i izuzetno uspešna država. To su godine kada je Srbija otvarala bolnice, škole… – rekao je u Pulsu Srbije istoričar Marko Aleksić.
Ferman turskog sultana o predaji tvrđava u pašaluku javno je objavljen na poljani kod današnjeg glavnog ulaza na Kalemegdan. U Beograd su došli Srbi iz svih krajeva zemlje, ali i iz Zemuna, Pančeva, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Like i svih krajeva u kojima je živeo srpski narod.To je bio dan ostvarenog sna, ali i početak teškog i mukotrpnog oporavka za Srbiju i srpski narod.
– To je bilo nešto što je nadahnjivalo ljude. Što im je davalo viši smisao njihovog života. Nešto što je nama danas manje razumljivo, s obzirom da je vrhunski interes zastupati svoj lični interes. Bilo je to doba koje je ljudima punilo pluća. Te godine je Svetozar Miletić postao gradonačelnik Novog Sada, dakle simbol borbe Srba u Austrougarskoj. Bila je to ekstremno uspešna država. To je vreme kada nastaje ženska drđava, kada Srbija ima dobre odnose sa susedima – rekao je u Pulsu Srbije istoričar Marko Aleksić.
(Izvor: Kurir)