Sveti mučenik Jaron s družinom
Rođen u gradu Tijani kapadokijskoj od dobre i blagočestive majke Stratonike, koja beše slepa. Beše Jeron vrlo revnosan hrišćanin i sa velikom sinovskom ljubavlju služaše slepoj majci svojoj Stratoniki. Iz ta dva razloga ne htede ići u vojsku, nego istuče i otera one, koji behu poslati da ga uzmu.
Jer žao beše Jeronu ostaviti svoju bespomoćnu slepu majku, i jer teško mu beše i pomisliti, da će kao vojnik biti prinuđen, da se klanja i žrtvoprinosi idolima. Najzad bi Jeron uhvaćen i sa još nekim hrišćanima odveden pred kneza u grad Melitinu. Kada behu na putu, jedne noći javi se neko Jeronu u belom odelu i reče mu: “evo, Jerone, javljam ti spasenje: nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego ćeš za Cara nebesnog podvig svršiti i skoro k Njemu preći da primiš od Njega čest i slavu.” I od te vesti ispuni se srce Jeronovo radosti neiskazane. Kad stigoše u Melitinu, behu svi bačeni u tamnicu.
Tu Jeron s velikim žarom utvrđivaše u veri sve zatvorene, moleći ih da niko ne otpadne no svi da dragovoljno predadu telesa svoja na muke i smrt za Hrista. Pred knezom svi jednoglasno izjaviše veru u Hrista Gospoda, samo jedan rođak Jeronov, po imenu Viktor, otpade od vere. Jeronu bi odsečena ruka, po tom bi šiban i različno mučen, dok najzad ne bi, zajedno sa ostalima, mačem posečen. Idući na gubilište njih 33 mučenika pevahu psalam:
Blaženi neporočni na putu hodeći po zakonu Gospodnjem. Da spomenemo i po imenu ove česne mučenike, čija su imena upisana u Knjigu Života: Isihije, Nikandr, Atanasije, Mamant, Varahije, Kalinik, Teogen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Ksant, Teodul, Kalimah, Evgenije, Teodot, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dulkitije, Klavdijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodor, Kastrihije, Anikit, Temelije, Evtihije, Ilarion, Liodot i Amonit. Neki Hrisant otkupi odsečenu glavu Jeronovu i česno je sahrani, a docnije nad njom podiže crkvu u ime sv. Jerona. A odsečena ruka mučenikova bi odnesena njegovoj slepoj majci. Postrada sv. Jeron sa družinom 298. god., i pređe u slavu Hristovu.
Tropar (glas 4):
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
Sveta mučenica Tesalonikija sa Avktom i Tavrionom
Ova devica beše kći nekoga žreca idolskog Kleona, čoveka bogata i ohola. Zbog vere u Hrista otac je istera iz kuće i iz grada. Dva česna građanina, Avkt i Tavrion, ukoreše Kleona zbog nečovečnog ponašanja prema kćeri, zbog čega ih Kleon optuži kao hrišćane. I biše ljuto mučeni i za Hrista posečeni. Po tom Tesalonikija bi mučena i ubijena. Postradaše u Makedonskom gradu Amfipolju, prema sadašnjoj Kavali. I tako se ovi mučenici udostojiše carstva besmrtnoga česnim stradanjem svojim.
Prepodobni Lazar Galasijski
Stub od svetlosti javio se nad kućom, gde se on rodno. Iz svog sela Magnezije otišao u Jerusalim na poklonjenje svetinjama, i tamo se zamonašio u manastiru sv. Save Osveštanog. Posle 10 godina nastanio se na gori Galasijskoj, i podvizavao se na stolpu kao stolpnik: Čudotvorac za života i po smrti. Veliko uvaženje prema njemu imao car Konstantin Monomah. U starosti preselio se Lazar sveti u večnost, krajem XI stoleća.
Tropar (glas 8):
Neprestalnim molitvama i potocima suza stub si orosio, i uzdasima iz dubine duše umnožio si velikim trudom svoje talante, svima dajući oproštaj grehova, prepodobni oče naš Lazare, moli se Hristu Bogu da spase duše naše.
Tamnice su neobični dvori,
U tamnici sveti Jeron zbori:
– Braćo moja, trideset drugova,
Držite se Božijega slova,
Božijega slova i zakona;
Gle, zmija se podigla iskona,
Da vas svojim obaja pogledom!
Da joj u ad sledujete sledom.
Ne dajte se, braćo pravoverna,
O počujte vi Jerona smerna!
Sve što zmija vama obećava,
Prolazno je k’o zelena trava.
Podnesite muke mužestveno,
Ne dajite večno za vremeno,
Danas, sutra, pa će i smrt stići,
Na Sud Božji svakom valja ići.
Blago onom ko se ne postidi,
Kad pred sobom svog Sudiju vidi,
A još više ko pokaže Njemu
Krv za Njega svoju prolivenu,
Rane svoje za Njegovo ime –
Taj će večno carovati s Njime.
RASUĐIVANjE
Ima u životu trenutaka odlučnih, od kojih čoveku zavisi večni život ili večna smrt. Mi ne znamo, kad je za nas taj odlučni trenutak došao – možda je on već danas prispeo – zbog čega moramo stražiti neprestano. Sa sv. Jeronom beše uhapšen i neki njegov rođak Viktor. Uoči dana mučenja uboja se Viktor predstojećih muka, pa ode nadzorniku tamničkom, i umoli ga da izbriše njegovo ime iz spiska optuženih, i da ga pusti, obećavši mu za to dati zemlju svoju.
Nadzornik ga izbrisa i pusti. No vraćajući se doma Viktor iznenadno umre, – umre prirodnom smrću istovremeno kad i sv. Jeron sa družinom na mukama za Hrista. I tako Viktor propusti uludo odlučan trenutak, izgubi zemlju svoju, izgubi prijatelje svoje, i izgubi oba života, zemaljski i nebeski. A Jeron u tom odlučnom trenutku dobi sve. – O telo Viktorovo niko se nije grabio, dok su se o telo Jeronovo mnogi grabili.
Kada hrišćani potražiše od kneza glavu Jeronovu, knez potraži za nju onoliko zlata, koliko je teška. Hrisantije neki, bogat i blagočestiv, plati toliko zlata za česnu glavu mučenikovu. Antonije i Matronijan pak skriše od kneza odsečenu ruku Jerona svetoga i odneše je Jeronovoj slepoj majci Stratoniki. Uze majka ruku sina svoga i gorko ridaše: “o ljubezni sine moj, ja te rodih cela, a sad samo jedan deo tebe imam!”
SOZERCANjE
Da sozercavam opaku silu duha zlog nad onim koji Njemu služe (Dela Ap. 19), i to:
1. kako sedam Jevreja pokušaše da i oni, slično Pavlu izgone duhove iz ljudi za dobit;
2. kako im zli duh odgovori: Isusa poznajem, i Pavla znam, ali vi ko ste?
3. kako čovek sa zlim duhom skoči na njih i htede ih udaviti.
BESEDA
o tamnim putovima čovečanstva pre i mimo Hrista
Negda hodiste po vijeku ovoga
svijeta, po knjazu vlasti vazdušne,
po duhu koji sad dejstvuje u sinovima
protivljenja (Ef. 2, 2).To je sve jedan isti put – put u propast. Po vijeku ovoga svijeta znači po stremljenju grehovnom; i o knjazu vlasti vazdušne znači po volji starešine onih demona, koji u vazduhu obitavaju: po duhu koji sad dejstvuje u sinovima protivljenja znači, da tako kako sad žive bogoprotivnici i bogoborci življahu svi ljudi pre Hristovog dolaska, pa i oni kojima apostol piše poslanicu.
Kakva je to vlast vazdušna, braćo? To je čin zlih duhova, koji se nalaze u neprestanom kolebanju u vazduhu. Oni čine vazduh tletvornim, i oni zaustavljaju duše umrlih koje uzlaze k nebu. Oni sablažnjavaju duh čovekov na svako zlo; oni ga draže na svaki greh; ne primoravaju jer na to nemaju sile – nego samo sablažnjavaju i draže.
Na neznabošce oni su dejstvovali jače i neposrednije nego na narod Izrailjski. Na neznabošce pali su bili kao roj muva na lešinu, a na Izrailj dejstvovali su izdaleka sablažnjavajući i dražeći. Jer su stajali dalje od Izrailja zbog imena Božjeg, koje je tu čuvano i izgovarano.
Hristos Gospod ih je sve razbio, i iščupao im otrovnu žaoku, tako da su oni ostali samo kao prazna strašila, kao bedne nepostojane senke, koje iščezavaju namah pri pomenu imena Hristova ili pri znamenju krsta Hristova.
O Gospode Isuse, vojvodo naš i osloboditelju naš, pomozi nam živeti u slobodi Tvojoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.