Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Sveti Kir i Jovan, besrebrenici i čudotvorci. Ovi svetitelji nisu bili braća po srodstvu, već po duhu.
Kir je najpre živeo u Aleksandriji i kao lekar lečio ljude i verom Hristovom i fizičkim lekovima. Kada je saznao da bolesti napadaju ljude najviše zbog grehova, on je uvek upućivao bolesnike da pokajanjem i molitvom očiste dušu od greha, da bi kroz to povratili i telu zdravlje.
Kada je počelo Dioklecijanovo gonjenje hrišćana, Kir se udaljio u Arabiju gde je primio monaški čin. Ubrzo se za njega pročulo i u Arabiji i ljudi su mu se obraćali za pomoć.
Kada je čuo za Kira, Jovan, tada rimski oficir u Edesi, došao je u Arabiju da ga vidi. Zbližili su se i zavoleli kao braća. U to vreme mučitelji su ugrožavali neku Atanasiju hrišćanku, sa tri ćerke u gradu Kanopu.
Kada su Kir i Jovan čuli za to, došli su u Kanop da hrabre majku i ćerke, da ne otpadnu od vere. Na kraju Atanasija je pretrpela sva mučenja i sa ćerkama je pogubljena za Hrista.
Njene ćerke su se zvale sveta Teoktista od petnaest godina, Teodotija od trinaest godina i Evdokija od jedanaest godina.
Tada su mučitelji uhvatili Kira i Jovana pa su ih, posle muka i tamnovanja, mačem posekli, 311. godine. Ovi sveti mučenici su i za života i posle smrti učinili mnoga čuda.
Njihove mošti prenesene su u vreme cara Arkadija u Rim. Oni se prizivaju u pomoć naročito pri nesanici, pri osvećenju vode.
“Čudesa svetih Tvojih mučenika, darovao si nam kao stenu neoborivu, Hriste Bože: Njihovim molitvama razori savete zlorečitih i osnaži žezal carstva, kao Jedini Blag i Čovekoljubac.”
(Mediji)