Ovaj praznik se proslavlja, u sećanje na događaj u Vitaniji, kada je Hrist iscelio svog prijatelja Lazara
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Lazarevu subotu ili Vrbicu, Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe, čime se simbolično predstavlja svečani Hristov ulazak u Jerusalim.
Vrbica je dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“. Vrbica se uvek obeležava subotom, dan uoči praznika Cveti, a nedelju dana pre Uskrsa. Danas se obično bere cveće, kojim se sutra ujutru kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju ukućani.
Ovaj praznik se proslavlja, u sećanje na događaj u Vitaniji, kada je Hrist iscelio svog prijatelja Lazara. Smatra se nagoveštajem Hristovog stradanja i vaskrsenja, jer je ozlojedio judejske sveštenike i jevrejsku skupštinu Sinedrion koja ga je u sredu, u nedelji stradanja, osudila na smrt raspećem.
Spomen svetog Lazara Četvorodnevnog slavi se od prvih dana hrišćanstva, a njegove mošti prenete su 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, u tadašnji Carigrad.
S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.
U nekim krajevima Srbije sve do danas se zadržao običaj organizovanja povorke Lazarica na Vrbicu.
Reč je o neudatim, mladim devojkama koje, lepo obučene i bogato okićene, idu od kuće do kuće i pevaju. Domaćini ih pozdravljaju i daruju dimbolično tako dočekujući letnji period koji je pred nama.
Lazarice bi oblačile srpsku nošnju, a devojka koja je imala ulogu muškog Lazara oblačila bi svečanu devojačku narodnu nošnju.
Prema predanju, Lazar je, kao kiparski arhiepiskop, živeo još 30 godina po vaskrsenju, propovedajući hrišćanstvo. Pravoslavni vernici istovremeno proslavljaju i Vrbicu koja, prema kanonu crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje, svečanog ulaska Hristovog u Svetu zemlju.
(Alo)