Sveti mučenik Nikifor zaštitnik je svih onih koji nepravedno stradaju kao i onih koji su spremni da zbog prijatelja i pravde “ruku u vatru stave”. Veruje se da je ovo dan kada se posvađani mire i počinju ispočetka svoje prijateljstvo.
Zato, oprostite i onima koji su vam učinili nepravdu. Pružite im ruku pomirenja i zaboravite sve ono loše što se među vama dogodilo.
U Antiohiji su živela dva prisna prijatelja, učeni sveštenik Saprikije i običan, prost građanin Nikifor. Njihovo prijateljstvo nekako se pretvori u strašnu međusobnu mržnju.
Bogobojažljivi Nikifor pokušao je više puta da se pomiri sa sveštenikom, no ovaj to nikako nije hteo. Kada je nastupio progon hrišćana, sveštenik Saprikije je na osuđen smrt.
Ožalošćeni Nikifor krenuo je za Saprikijem moleći ga usput da mu bar pred smrt oprosti i da se u miru rastanu.
– Molim te, mučeniče Hristov, oprosti mi ako ti što sagreših – govorio je Nikifor.
Saprikije nije hteo da se obazre na svoga suparnika, nego je mirno i oholo koračao ka smrti.
I u poslednjem trenutku Saprikije se pred dželatima odrekao Hrista i izjavio da će da se pokloni idolima. Tako beše oslepljen mržnjom. Nikifor je preklinja Saprikija da se ne odriče Hrista: “O brate vozljubljeni, ne čini to, ne odriči se Gospoda našeg Isusa Hrista, ne gubi venca nebesnog!” No sve uzalud. Saprikije osta pri svome.
Tada Nikifor uzviknu dželatima: “I ja sam hrišćanin, posecite mene mesto Saprikija!” Dželati ovo javiše sudiji, i sudija im naredi da puste Saprikija, a da poseku Nikifora. Radosno Nikifor metnu svoju glavu na panj, i bi posečen. I tako se udostoji carstva i bi uvenčan besmrtnim vencem slave. Ovo se dogodilo 260. godine u vreme cara Galijena.
(Srbija Danas)