Stručnjaci rade na ispitivanju strukture ličnosti dečaka ubice, a taj proces može trajati nedeljama, pa čak i mesecima.
Posle masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i saopštenja nadležnih da počinilac zbog svojih godina ne može krivično da odgovara javnost se pita da li je on sada slobodan i ima li država instrumenata da ga kazni na bilo kakav način. Stručnjaci poručuju da ima, ali da je proces dug, komplikovan i zahteva ozbiljnu lekarsku proveru. Poručuju da država sigurno neće dozvoliti da počinilac ponovi zločin.
„Licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon“, navodi se u propisima.
Da li je on sada slobodan, pita se javnost, a i roditelji učenika „Ribnikara“. Pored ostalog, traže od države stručno objašnjenje šta će biti sa dečakom, jer deca strahuju da će biti na slobodi. A gde je i šta bi moglo da sledi pojašnjava neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović, koja je veštačila u ranijim slučajevima maloletničkih ubistava.
„Stručnjaci, pre svega dečji psihijatri, psiholozi, rade na ispitivanju njegove strukture ličnosti, njegovih psiholoških svojstava i to je postupak koji će sigurno trajati nedeljama, možda i mesecima“, navodi Đukić Dejanovićeva.
Kako objašnjava, u slučaju da neko nije krivično odgovoran i počini radnje iz razloga mentalne bolesti, onda se mora izreći medicinska mera obaveznog lečenja.
„To lečenje može da bude u ustanovi zatvorenog tipa i uobičajeno je da bude tako bar neki vremenski period“, dodaje nekadašnja predsednica Skupštine Srbije.
Koje instrumente država ima
Ni lekarska ni sudska praksa u Srbiji do sada se nije susretala sa slučajem poput ovog. Dok o tome uče iz iskustava drugih država, uveravaju da i Srbija ima instrumenata da sankcioniše:
Advokat Branislav Stanišić navodi da Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama podrazumeva mogućnost da lice bude zadržano, hospitalizovano na lečenju zatvorenog tipa u psihijatrijskoj ustanovi sa brojem godina koji ne prelaze 18.
„Taj zakon može da se primeni i nad decom uz potpis dečjeg psihijatra. Jedan od načina na koji može da se mimo odobrenja staratelja ili zakonskog zastupnika zadrži u ustanovi zatvorenog tipa jeste da se proceni da je opasan po sebe, sopstveni život ili život drugih“, kaže Stanišić.
Slavica Đukić Dejanović napominje da instrumenti države postoje, da se procenjuje interes i bezbednost ljudi, dece koji bi eventualno mogla biti žrtve ako se rizik dovodi u vezu sa ponašanjem maloletnog lica.
„Ne procenjuje se samo rizik šta bi mogao da učini i da li bi to bile radnje koje je već činio ili još teže, nego i kakav rizik počinilac zločina nosi kao ličnost sa svojstvima koje ima i radnjama koje je počinio u odnosu na druge“, napominje Đukić Dejanovićeva.
Uslov za retroakativnu primenu budućeg zakona
Osim kod nas, 14 godina života je i na međunarodnom nivou, najčešća starosna granica za krivičnu odgovornost. Posle zločina u beogradskoj školi, predlog s vrha države je da se ona spusti na 12 godina. I u tom slučaju njegov počinilac ostaje nekažnjen, ali bi bila opomena za ubuduće.
Branislav Stanišić kaže da se zakon ne može se primenjivati retroaktivno, osim ukoliko u ovom slučaju ne bi bio povoljniji po onog na koga se primenjuje.
Nadamo da se u budućnosti ovako nešto neće dešavati, gde bi se tako izmenjen zakon mogao primenjivati, a da je lice mlađe od 14 godina, kaže advokat.
Iako izgleda neverovatno, ono što se predlaže za Srbiju ne bi bila najniža granica. U državama Ujedinjenog Kraljevstva – Engleskoj i Velsu mogu da budu uhapšena i izvedena pred sud deca starija od 10 godina, u Škotskoj od 12.
(Mondo/RTS)