Desimir Lazić je silom prilika pre nekoliko godina proslavljavao Spasovdan u sobi internističkog odeljenja užičke bolnice. Da se nije dogodilo ono što se dogodilo, za sofrom u njegovoj kući u selu Gostinica trebalo je da sedi Lazićev drug i komšija Miladin Maksimović. Ali provela su praznik dva prijatelja, istom mukom naterana, zajedno jedan do drugog u bolničkoj postelji.
Umesto da jedu pečenje, lekari su ih kljukali lekovima. Prekrstili su se Desimir i Miladin nebrojeno puta što u slavu Vaznesenja Hristovog, što iz neverice šta su prethodni dan preživeli. Do sada su na Spasovdan brojali popijene rakije, a taj dan – ujede pčela. Sabrali su preko 350 zajedno.
Miladin je iskusan pčelar. Na imanju u Gostinici ima 55 košnica. Na tu livadu on i Desimir su pustili stado ovaca. I napravili veliku grešku.
– Ne kaže se džabe glup ko ovca, ali i ja sam ispao glup, postupio sam kao početnik. Dozvolio sam da stado priđe košnicama. Pčele gladne i nervozne, a u sredu im je vreme dozvolilo da posle nekoliko dana izađu napolje, nasrnule su na stado. Na hiljade pčela kidisalo je na ovce, a one ne znajući šta ih je snašlo, umesto da beže počele su da trče u krug, nastao je stampedo – priča Miladin Maksimović.
On i Desimir, koji o pčelarstvu ne zna ništa, potrčali su, bez ikakve zaštite, u odeći koju su imali na sebi, da spasavaju ovce. Toliko pčela je bilo oko njih da bi im isto bilo da su ušli u košnicu. Od oblaka koji su oko njih pravili jedva da su uspevali da vide ovce. Od zujanja pčela im se činilo da ih zasipa kiša metaka.
– Od silnih uboda ovce su počele da se izvrću na livadi, one koje su se držale na nogama, obezglavljeno su jurile i umalo nas nisu polomile. A onda su pčele krenule na nas. Uleteo sam, već prilično izujedan, u daščaru u kojoj držim zaštitnu opremu. Jednu kapu dao sam Desimiru, drugu sam uzeo ja, do pola smo navukli pčelarske kombinezone i vratili se da spasavamo stado. U jednom trenutku video sam da Desimira nema. Znao sam da sam imun na ujede, ali ne i da li je on – priča Miladin.
Punih sat i po, kaže, borio se protiv razjarenih pčela. Bolove je osećao samo u trenucima uboda. Kada je stado nekako pronašlo put za beg, provalivši žicu kojom je opasana livada, počeo je da traži Desimira. Tu u blizini, u jednom potoku, našao je njegovu kapu. Mislio je da su komšiju na smrt izujedale pčele i da tu negde leži mrtav.
– Desiiimireee, živ li siii – dozivao je.
– Milaaadineee, tu saaam – čuo je glas sa brda.
– Desiiimireee, živ si – laknulo mu je.
– Jednom rukom sam skidao pčele sa ovce, drugom sa svoje glave. Pčele su mi ušle u kapuljaču, uletale u uši. Nije bilo vremena da ih vadim nego sam ih gnječio stežući ušnu školjku. U jednom trenutku sam se uplašio za živu glavu. Pustio sam ovcu i niz obalu duboku 10-15 metara skočio u potok. Popeo sam se uz suprotnu obalu i došao na sigurno. Odakle sam se javio Miladinu koji se, reče mi to kasnije, već bio pomirio da me neće naći živog – kaže Desimir Lazić.
Svako svojim automobilom krenuli su kod lekara. Ni jedan ni drugi nisu osećali gušenje, vrtoglavicu, bilo kakve druge posledice. Stigli su u ambulantu u Lunovo Selo gde su primili po dozu “urbazona”. Miladinu su ovde iz vrata izvadili četrdesetak žaoka.
Upućeni su u užičku bolnicu. Prijem, skener, EKG, kontrola krvi. Nisu imali nikakve komplikacije, ali su doktori odlučili da ih zadrže. Kad su legli u postelju, stigla su dvojica prijatelja da prebroje ubode.
– Na obe noge i butine imam po 100 ujeda, još otprilike toliko po glavi, vratu, grudima, leđima… Ukupno oko 300. Nema tog pčelara koga pčele nisu izujedale, ali mene nisu nikada ovoliko – dodaje Maksimović.
Desimir Lazić zadobio je pedesetak uboda u glavu, vrat, noge. Ne samo da nijedan ni drugi nemaju nikakve tegobe, nego im izujedani delovi tela, izbušeni žaokama kao sita, uopšte nisu ni otekli.
Sapatnik u sobi
Tek što su se dvojica prijatelja u sredu smestila u bolničke postelje, gde su im javili da su ovce pronađene kilometar dalje u drugoj livadi, u sobu su im uveli još jednog cimera.
– Nas izujedale pčele, ali nam nije ništa, a što si ti tako natekao – pitali su neznanca.
– I mene izujedale, jedva sam preživeo – odgovorio je Željko Perišić iz sela Stapari.
Njega su pčele izujedale kada je pomagao komšiji kome se roj odvojio od košnice. Pčele su se rojile na stablu šljive, a oni su pokušali da ih vrate u košnicu. Međutim, brojne pčele su mu uletele u rukav pa je nešto kasnije počeo da se guši. Nisu smeli da čekaju Hitnu pomoć, već ga je žena povezla ka Užicu, a sanitet su sreli na pola puta.
(Kurir/Blic)