Cela Srbija zna za Milicu Rakić, a ovo je Bojana koja je imala 11 meseci kada je na Uskrs ubio NATO

FOTO: PRINTSCREEN

Bojana Tošović je najmlađa žrtva bombardovanja Jugoslavije. Da je živa, ove godine bi napunila 24 godine. Jedanaestomosečnu Bojanu Tošović, na koju je u emisiji “Hit tvit” podsetio predsednik Aleksandar Vučić, ubile su NATO rakete 11. aprila 1999. godine.

Advertisements

Iako godine prolaze, taj 11. april 1999 godine ostaće večita rana u mom srcu. Bol za najmilijima, mojoj malenoj Bojani i Božini ostaju nezaceljena rana u mom srcu i bol za njima nikada neće proći. Na današnji dan uvek posetim njihov grob i isplačem se, ispričam sa njima, kažem im sve što mi leži na srcu, koliko mi nedostaju…

Ovako tihim plačnim glasom priča Marija Tošović (44) iz Merdara koja je u noći između 10. i 11. aprila u bombardovanju Merdara, kada je NATO bomba pogodila njihovu kuću na samoj adinistrativnoj liniji ostavila bez jedanaestomesečne kćerkice Bojane, najmlađe žrtve bombrdovanja naše zemlje, i supruga Božine. Kada su oko ponoći kasetne bombe zasule ovo selo, Tošovići su krenuli da se sklone u podrum.

Božina je u naručju nosio bebu, dok je Marija išla za njima sa flašicom mleka u ruci. U tom trenutku bomba je pogodila njihov kućni prag.

Advertisements

– Bilo je to negde posle ponoći. Tutnjalo je na sve strane a tada je bomba direktno pogodila našu kuću. Kada sam se osvestila shvatila sam da sam zatrpana ciglama i gredama i čula sam kao u bunilu Božinu da me doziva. U trenutku videla sam da je i on priklješten nekim betonom. Tada su došli moji roditelji i brat i počeli su da nas izvlače… – priča Marija koja je u ovom napadu bila teško povređena, iako je bila u sedmom mesecu trudnoće, podsećaju Novosti.

Iako su u prvo vreme od nje skrivali da je ostala bez najmilijih, kada su joj kasnije tokom dana u kuršumlijskoj bolnici saopštili da ih više nema, od tuge nije mogla da progovori.

Plakala je danima, ali je srećom 17. juna u prokupačkoj bolnici na svet donela zdravu devojčicu, Anđelku, koja sada ima 23 godine. Ipak, i posle toliko godina, Marija kaže da tugu za svojima ne uspeva da sakrije i da je sećanje na njih nešto što joj daje snagu da nastavi da živi.

Božini bila polomljena kičma

Advertisements

– Nema dana da se ne setim te kobne noći uoči Uskrsa. Kada su nas moji izvukli iz ruševina, odneli su nas do jednog nadvožnjaka gde smo dočekali zoru. Božinu, koji je i onako teško povređen držao u rukama našu devojčicu, doneli su na nekim daskama jer mu je bila polomljena kičma. On je davao znake živote, dok je moja Bojana, moja beba, nažalost, već bila mrtva – svedoči Marija svoju tragediju koju nikada neće zaboraviti.

(Izvor: Kurir / Novosti)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements