Ispovest jedne bake će vam naterati suze u oči. Utešno je to što još uvek postoji krug „dobrote“ .
“Hvala Vam, do neba Vam hvala, načekala bih se da me niste povezli, autobus samo što je otišao, videla sam ga dok sam išla kroz groblje ali nisam mogla da trčim, znate, desna noga me boli a lekari ne znaju šta je, samo me šetaju od jednih vrata do drugih.”
Započela je baka priču kada je ušla u auto dobre žene koja ju je povezla. Baka joj je ispričala kako svaki dan ide suprugu na groblje. Ide uglavnom autobusom, ali je danas vodila praunuku u vrtić, pa je zakasnila. Rekla je da je ovo prvi put da je neko poveze. Ni poznanici neće da stanu, samo joj mahnu i prođu. Ona je vozila do skoro, ali kada je povredila nogu nije želela da produži vozačku. Ne ljuti se ona ni na koga, ali joj nije jasan današnji narod.
Ona je kao mlada dovozila i odvozila, danju i noću kako kaže. Danas se narod nekako otuđio. I ti kojima je stalno činila, danas zalupe vrata ispred nosa. Zaboli je srce, pojavi se suza ali ide dalje, samo ne zna gde će njima duša. “Ne dam se ja, držim do svog dostojanstva“ , kaže starica. Ona je kaže imala mnogo dobrog supruga i mnogo lep brak.
Žao joj je samo što su ostali samo na jednom detetu. Naravno, ni na to se ne žali ima jednu ćerku i dvoje unučića, sad već i praunuče. Bila je ostala i drugi put trudna, ali je morala da očisti. Videlo se koliko joj je bilo teško to da izgovori. Radila kao profesor biologije, a tada je to ministarstvo odobravalo…kaže da je ceo radni vek provela u jednoj školi. Njen muž i ona su puno stekli. Mogla je odgajiti bar još jedno dete, ali eto…tako je bilo.
„Mnogo ste me zadužili, verujte mi, mnogo Vam hvala, ne znam da li ste primetili, kada sam sela u Vaš auto meni su suze krenule. Doviđenja i svako dobro Vam želim, hvala Vam još jednom“, reče baka na izlasku iz auta.
„Gospođo, nema potrebe da mi zahvalite, ništa Vas nisam zadužila. Uostalom, kako reče profesor Jerotić, na ovaj način samo širimo krug dobrote. Ko zna kome ćete Vi danas učiniti nešto lepo.“
Nakon toga, humana devojka je otišla da završi neku papirologiju. Nije mogla da poveruje da je prozvana pre svih, a poslednja došla. Rekoše joj da je došlo do podele posla i da je imala sreće. „Dobro čini i dobro će ti se vratiti.“
(Izvor: Beograd.in / NEGOSLAVA’S BLOG)