Jeromonah Kirilo, obnovitelj srednjevekovnog manastira Draganac na Kosovu, govori za Geopolitiku. Razgovor vodio: Slobodan Erić.
Oče Kirilo, kakvo je trenutno stanje na Kosovu?
– Stanje je veoma loše. Zašto je loše stanje? Zato što propaganda uzima glavnu reč, narod je zbunjen, tako da se zaboravlja na Boga, a oslanja se na propagandu, na medije, na sredstva informisanja. A naša glavna stvar je: da bismo opstali ovde, mi moramo da čuvamo zavet, Svetosavski zavet, Lazarevski zavet, i da smo stalno koncentrisani na Boga. Bog je taj naš spasitelj, koji nas spasava. On će nas i sada spasiti; ako je dosad to činio, on će to i sada činiti, jer mi smo istorijski narod. Po čemu smo istorijski narod? Znači, sve pobede koje smo do sada odneli u toku naše istorije, teške, srpske, mi smo sa Božijom pomoći to ostvarili. I kada smo osnivali carstvo srpsko, koje je trajalo trista godina, i kade je bio boj na Kosovu, bili smo zajedno sa Bogom. Sad smo slavili stogodišnjicu proterivanja okupatora, Turaka, iz naše države. Mi ćemo se i dalje oslanjati na taj zavet, Svetosavski i Lazarevski zavet, i ne bojimo se ničega. Mi odnosimo pobedu, jer je Bog sa nama. A u Svetom pismu se kaže: ako je Gospod sa nama, ko će protiv nas!
Oče Kirilo, čuli smo da ste svojevremeno imali posetu generala međunarodnih snaga na Kosovu, jednog francuskog i jednog nemačkog. Kako je to proteklo?
– Kod mene su bili gotovo svi generali međunarodnih snaga. Jedan francuski general mi je rekao: „Mi smo prijatelji, mi smo smirili situaciju“. Ja sam njemu odgovorio: Gospodine generale, mi smo nekad bili u prijatelji, u 14. veku vaša princeza Jelena Anžujska je bila naša kraljica, udata za kralja Uroša, i ona nam je rodila dva Sveta kralja, kralja Dragutina i kralja Milutina, tad smo bili prijatelji. Pa i u Prvom svetskom ratu, dok smo bili zajedno na Krfu, i na Solunskom frontu, i tad smo bili prijatelji. Međutim, sada nismo više prijatelji; mi jesmo i dalje vaši prijatelji, ali vi ste naši neprijatelji, vi ste nas bombardovali i okupirali, i zato naši ljudi sada shvataju da vi niste naši prijatelji, a mi i dalje ostajemo vaši prijatelji i molimo se Bogu za vas.
Kod Vas je bio i nemački general Drevs?
– Meni su tada javili da u tri sata dolazi general Drevs. Ja nisam hteo da izađem pred njega, jer sam već prethodno nekoliko puta razgovarao sa njim. I kad je on došao u manastir, pitao je da li je otac Kirilo tu, oni su rekli da jeste, i on kaže: „Voleo bih da ga vidim“. I ja sam onda sišao kod njih, pa sam onda stupio u razgovor. Ja sam njemu govorio: „Gospodine generale, mi Srbi i Nemci ratujemo već sedamsto godina, od Fridriha Barbarose evo do sada, mi stalno ratujemo. Mi nikad nismo ratovali u Nemačkoj, uvek smo ratovali na teritoriji Srbije; vi ste nas uvek napadali, a mi smo posle vas isterivali. I kad je bio Hitler, on je izdao takvu naredbu da uništi Srbe, sto Srba da budu ubijeni za jednog Nemca…“ Kod vladike Artemija u Gračanicu došao je neki zapadni general da kaže: „Hoćete vi da radite za nas?“ Vladika je rekao: „Mi smo ovde živeli, i dalje ćemo živeti i umirati, ali da radimo za neprijatelje, to ne možemo, niti hoćemo… Mi čuvamo Svetosavski zavet, čuvamo Lazarevski zavet, i ostajemo ovde“. I posle toga je nastalo ono muke i nevolje što je bilo…
Čuli smo da Vam je Danijel Server iz američkog Instituta za mir izložio plan za Kosovo?
– Danijel Server iz Instituta za mir u Americi dolazio je ovde u Gnjilane i održao sastanak sa nama; ja sam bio tada predsednik Nacionalnog veća Kosovskog Pomoravlja. Danijel Server mi je rekao: „Mi imamo plan, mi ćemo da sredimo stanje na Kosovu, pa će sve biti demokratija“. Ja sam mu rekao: „Gospodine, to je Vaš plan, ali ima jedan drugi plan“. A on se naglo zainteresovao. „Koji plan“, upitao je. Ja kažem: „Božiji plan. Mi smo istorijski narod, mi smo uvek slušali Boga, i Bog će nas opet osloboditi. Tako da taj Vaš plan neće se ostvariti, ali će se Božiji plan ostvariti sigurno“. Božiji plan ne može nikad da omane, on će biti uvek ostvaren. A naše je da pretrpimo, nama reče Sveto pismo: pretrpite, ko pretrpi do kraja biće spasen. Naše je da držimo veru, i da se borimo, da čuvamo zavete duše svoje i da ovde budemo. Kao što je rekao vladika, ovde smo živeli i ovde ćemo da umiremo, mi ne idemo odavde. Kosovo je duša i srce Srbije, ono će spasiti Srbiju, neće Srbija Kosovo da spase, nego će Kosovo Srbiju da spase. Ako mi ostanemo ovde, kao što smo ostali.
Ali nije lako bilo ostati. Mnogi Srbi iz Kosovskog Pomoravlja ne bi ostali na Kosovu da Vi niste legli na put ispred izbegličke kolone…
– To je bila srpska kolona izbeglica: uplakani ljudi sa decom u naručju i u zbegu. Ja sam legao na put ispred kolone. Pored njih je išla druga kolona američkih tenkova, ja sam reagovao, pa su se i američki tenkovi zaustavili. Uperili su pušku na mene. Kaže, „Ustajte, pucaćemo“. Kažem ja: „Pucajte, šta čekate bre, pucajte, mi odavde ne odstupamo“. Rekao sam našem narodu: „Stanite, braćo moja, ne bojte se, ostaćemo mi ovde“. I sada to selo, koje je imalo dvesta domaćinstava, i dalje ima dvesta domaćinstava, ostali su tu. Išao sam i u drugo selo, u brdima gore, i u svako naše selo, molio sam narod da ostane, da ne napušta svoja ognjišta, i ostali su. Ja sam rekao: „Braćo i sestre, ne bojte se, samo ne izlazite iz svojih kuća, jer kada ste u kući, vas Bog čuva. Jer svaka kuća gde žive pravoslavni ljudi, gde slave krsnu slavu, to je domaća crkva; imate vašu domaću crkvu, molite se Bogu tu, i Bog će da čuje te vaše molitve, i onda ćemo mi ostati tu gde jesmo“. I oni su to i poslušali.
Oče Kirilo, kako mi možemo da shvatimo, Vi apsolutno verujete da će Kosovo biti opet srpsko?
– Ja verujem u to da će Bog spasiti Kosovo, da će spasiti srpski narod. Jer mi smo zavetni narod, Bog se neće odreći svog zaveta, jer sve što je Bog obećao kosovskim ljudima, što je obećao svim ljudima, on je to i ispunio. Naše je da mi naše ispunimo prema Bogu, a to znači da imamo jednu misao, misao na Gospoda Spasitelja. Mi imamo Spasitelja, i mi ćemo ostati sa našim Spasiteljem ovde na našoj zemlji, blagoslovenoj zemlji. Nama je Bog dao ovu zemlju ovde. Ja sada nemam vremena da vam pričam šta sam čuo od drugih duhovnih ljudi, starih monaha, kako su oni čvrsto verovali, i to su naši sveti ljudi koji su bili sa narodom i koji su narod zadržali u kritičnim situacijama. A mi, znajući Sveto pismo u kome piše: doći će ljudi koji neće slušati zdravu nauku, nego ljude sa špicastim ušima, ne bojte se takvih. Evo ja sam sa vama do kraja sveta. Ja sam ubeđen i uveren da mi ovde ostajemo, i mi ćemo braniti naše Kosovo i našu Srbiju. Mi smo svetosavski ljudi, lazarevski ljudi.
Ljudi se obično žale na materijalne, zdravstvene probleme, probleme u porodici. Često rešenje tih problema traže na drugim stranama, kod lekara, psihologa, vračara… Koliko vera u Boga može pomoći da se reše ovi problemi?
– Samo vera, čvrsta vera u Boga, rešava sve probleme, i zdravstvene i materijalne i socijalne; svi problemi se rešavaju sa verom u Boga. Ti ljudi koji rešenje traže na drugim stranama, to su nepobožni ljudi ili površno pobožni, to su slugani koji služe đavolu a ne Hristu. A mi koji imamo veru u Boga, mi ostajemo, i svi će naši problemi biti rešeni. Uzmimo sada da razmatramo petsto godina ropstva pod Turcima, kada su naši hramovi ovde po Kosovu bili srušeni, i manastiri, sve, i čak i je manastir Draganac bio srušen: ljudi su lovili po šumama, molili se Bogu, pa je sve došlo na svoje mesto, tako da smo i Turke proterali. Ima ona pesma: „Drumovi će poželet’ Turaka, al’ Turaka nigde biti neće“. I isterali smo ih. Sad su se ponovo vratili ovi, još gori, „Turci sa Zapada“. A otac naš Nikolaj je dobro rekao: „Srbijo, na tebe duvaju zli vetrovi sa Zapada, sa Severa i sa Juga, a tebi je izlaz na Istoku, ka Gospodu Isusu Hristu“; to je naš izlaz, to je naša pobeda, to je naša vera, mi se na to oslanjamo i svetitelj ne može ništa pogrešiti, kada je rekao − sve se ispunjava. I sve što je Gospod obećao ljudima to se ispunjava; jedino još što nije ispunjeno, a to je da čekamo drugi dolazak Isusa Hrista. Kad će Gospod ponovo doći, samo to mi čekamo. Kada će to biti, to se nas ne tiče, treba samo da verujemo da će on doći, i sve će nam biti ispunjeno.
Oče Kirilo, šta želite na kraju da poručite našim čitaocima, svim Srbima?
– Ljudi, obratite se Bogu Spasitelju! Molite se Bogu kako ko zna i ume. Samo se molite! Radujmo se Bogu, i sve što tražimo od njega, on će to nama dati. A ono što mi tražimo, nekad i neke sporedne stvari, Bog pročišćava ljudsku molitvu, zna šta je dobro za nas i obećava nam carstvo nebesko. Evo, ja vas zaveštavam: u to carstvo nebesko ćemo sigurno otići, samo da sačuvamo veru, svi koji služimo Bogu i verujemo u Boga, On nas neće nikada ostaviti. Majka može da ostavi svoje dete, ali Gospod, čija smo svi mi deca, nikad nas neće ostaviti. On će nas spasiti i carstvo nebesko nam sigurno obećava.
(Izvor: Geopolitika)