U našem narodu se kumstvo smatra svetinjom, predstavlja jednu od najvažnijih uloga ali se za to vezuju i različita verovanja kao i zablude.
Kum bi trebalo da bude izuzetno bitna figura u našim životima, kumstvo spada u duhovno srodstvo pa su tako i kumovi predstavljali svetinju i najbližeg člana jednoj porodici. Može postojati kum pri krštenju, kao duhovni otac detetu i kum na venčanju, kao svedok stupanja dve osobe u brak. On je zapravo najbolji prijatelj vaše porodice.
Živimo u društvu kada su mnogi moralni i verski stubovi su narušeni, ali na sreću neki još stameno stoje nepokolebljivi pred burom taštine, praznoverja i gordosti.
Jedna od najvažnijih osnova čovekovog života trebalo bi da bude uspostavljanje odnosa i veza sa drugima, jer zatvaranje u sebe i izolacija od drugih ljudi vode ka nepravilnom razvitku ličnosti i fanatizmu, te je prijateljstvo sa drugima važno koliko i za svetovni, toliko i za duhovni život.
Nekada su se ljudi jedni drugima zaklinjali na vernost, činili razne znake prijateljstva i uzajamnog poštovanja. U ovom slučaju prema Pravoslavnoj crkvi prijateljstvo je našlo svoj puni odraz i smisao u kumstvu. Kum je najbolji prijatelj od svih ljudi i kum je duhovni srodnik kojeg treba uvažavati više i od krvnih srodnika.
Za kumove se bira ne bilo ko, nego onaj za koga se smatra da je častan hrišćanin, koji će i sam znati ceniti kumstvo. Koji će ispunjavati svoje obaveze i prema Bogu i prema kumovima. Zato naš narod narod ima čuvenu izjavu: “Bog je na nebu kum na zemlji”.
Prilikom odabira kuma javljaju je velike nedoumice, te se često zaboravlja da ta osoba treba da bude zaštitinik na zemlji, oslonac vašoj deci i naš najbliži duhovni srodnik.
Često sveštenici dobijaju pitanja vezana za odabir kuma. Dileme su često povezane i sa pitanjem ko kome može da kumuje, da li kumstvo sme da se ukrštava i šta se dešava kada neko odbije kumstvo.
Za ovo poslednje se veruje da je bruka i da će onoga ko odbije stići kazna. Ipak ta verovanja ne potiču iz pravoslavnja, već su plod sujeverja. Zato je najbolje biti iskren i prihvatiti kumstvo iz ljubavi, a ne obaveze.
Ovakve i slične dileme razrešio je protoprezviter Milan Ristivojčević ističući da je ovo jedna od najvažnijih veza u životu i da se zato treba birati pažljivo i sa svešću:
“Kumstvo, takođe spada u srodstvo, samo ono nije krvno nego je duhovno tako da kažemo da je onaj koji bude svedok na krštenju duhovni roditelj onome ko se krštava. Na samoj Svetoj tajni krštenja on jamči za veru svoga kumčeta, biti kum je čast, ali i obaveza. Traži nadzor za razvijanje duhovnog i telesnog života nad svojim kumčićima. Duhovno srodstvo se prenosi sa kolena na koleno. Ukoliko dođe do nužne promene kumstva sa tim treba da se složi “stari kum”, kaže on i dodaje:
“Na venčanju postoje dva svedoka (kuma) njihova uloga je nešto manja nego onoga na krštenju i nisu oba istog ranga tj. jedan je kum, a drugi je stari svat. Ovaj drugi (stari svat) može biti i krvno vezan sa mladencima, recimo ujak, dok glavni kum ne sme biti ni u kakvom srodstvu sa mladencima. Kako se kumstvom postaje duhovni roditelj, onda je nemoguće da taj roditelj sada postane duhovno dete tj. mora da se zna ko je kome kum, tzv. ukršteno kumstvo ne treba nikad praviti.
“Dakle, držite se starog kumstva. Srodnici ne smeju biti kumovi. Kumovi na krštenju treba da budu stariji od svojih kumčića. Ne može se kumstvo uzvraćati”, završava protojerej Milan Ristivojčević, prenosi SD.rs
(Stil)