Kineske tekstilne firme sve više koriste firme van svojih granica kako bi iskoristile jeftiniju radnu snagu, na isti način kao što to čini Zapad s Kinom.
No, pritom oni varaju tržište – jer na odeću stavljaju prepoznatljivu oznaku „Made in China“, a robu umesto njih ustvari proizvode izrabljeni radnici u Sjevernoj Koreji, piše Rojters. Kinezi sve više koriste fime i trgovce u pograničnom gradu Dandongu, a potom robu nastalu tamo širom sveta plasiraju kao svoju.
Korištenje Severne Koreje za proizvodnju jeftinije odeće pokazuje da se, usprkos UN sankcijama nametnutim toj zemlji, Kim Jong Un uspeva snaći uz pomoć „prijatelja“. Naime, sankcije zbog sjevernokorejskog nuklearnog programa ne odnose se na zabranu izvoza tekstila.
Primamo porudžbine iz celog sveta – otkrio je jedan korejsko-kineski biznismen iz Dandonga, grada na granici te dve zemlje kroz koji se odvija većina trgovina Severne Koreje. Poput većine ljudi koji su govorili o toj temi, tražio je da ostane anoniman zbog osetljivosti cele stvari. U Dandongu deluje dvadesetak agenata koji su posrednici između kineskih dobavljača i kupaca iz SAD-a, Europe, Japana, Južne Koreje, Kanade i Rusije.
– Često krajnji kupac nema pojma da se roba izrađuje u Severnoj Koreji – ističe izvor. Tekstil je druga najveća stavka u izvozu Severne Koreje, nakon uglja i drugih ruda, a zarada od izvezenog tekstila iznosi 752 miliona dolara u 2016.godine.
Poslednje UN sankcije u potpunosti su zabranile izvor uglja, pa se Severna Koreja zaista mora snaći, a očigledno je kako se oslanjaju na Kinu u svome ekonomskom opstanku. Kineski je izvoz porastao za oko 30 posto, odnosno 1,67 milijardu dolara u prvoj polovini godine, a većinom se radi o tkaninama i ostalim sirovinama iz kojih se u Severnoj Koreji proizvodi gotov proizvod spreman za tržište.
Australisjka sportska marka Rip Curl javno se izvinila pre dve godine kad je otkriveno da je deo njihove skijaške opreme, označene kao „Made in China“, napravljen u Severnoj Koreji u jednoj od njihov fabrika. Rip Curl je okrivio dobavljača svoje odeće za „outsourcing“ preko neovlaštenog kooperanta. No, trgovci i agenti u Dandongu kažu da je to široko rasprostranjena praksa.
Proizvođači mogu da uštede do 75 posto izradom svoje odeće u Severnoj Koreji, otkriva kineski trgovac. Neke od fabrika u Severnoj Koreji nalaze se u gradu Siniuju, a druge su locirane u okolici Pyongyanga. Završena odeća najčešće se izravno šalje u kineske luke, gde se samo prepakira i šalje dalje u svetske luke koje su je naručile.
Tekstila proizvodnja u Severnoj je Koreji bila visoko razvijena sedamdesetih godina prošlog veka kada su prve Skandinavske firme počele da trguju s Korejom. Iako je došlo do pada proizvodnje, poslednjih je godina ponovno počela rasti. Mesečna plata je severnokorejskog radnika u tekstilnoj industriji je oko osamdeset dolara mesečno, što znači da je proizvodnja za čak trideset posto jeftinija nego u Kini. Osim toga, severnokorejski radnici mogu proizvesti 30 posto više odeće svaki dan nego kineski radnik, otkriva kineski trgovac.
Razlog za to, naravno, leži u izrabljivanju. U fabrikama Severne Koreje, radnici ne idu na WC kad moraju, jer će inače usporiti celu liniju montaže. Zbog toga zaista postoje propisane pauze za WC, koje svi moraju poštovati.
Dodatan razlog zbog kojeg su severnokorejski radnici tako produktivni je njihovo uverenje da oni rade za boljitak svoje zemlje, a ne platu. Oni veruju kako to rade za svog vođu i bolje sutra, a njihove se plate razlikuju od onih u drugim azijskim zemljama. Na primer, dok je u Severnoj Koreji minimum 75 dolara mesečno a prosek 160 dolara, u Kini su prosečne plate u proizvodjni od 450 do 750 dolara mesečno, prenosi Express.hr.