Albina Mali Hočevar bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe koja je kao mlada teško ranjena.
Albina se uključila u Narodnooslobodilački pokret u leto 1941. godine. Održavala je vezu između Novog Mesta i Brezovog Rebra, gde je bio položaj aktivista i partizanski logor. Decembra 1941. napustila je Brezovo Rebro i po Heningmanovom uputstvu zaposlila se u Novom Mestu.
Posle tri meseca u Novom Mestu, preselila se u Češču Vas kod majke. Tu je bio punkt za vezu koju je Albina održavala između Novog Mesta, Češče Vasi, Brezovog rebra i Prečne. Juna 1942, bila je izdana, pa se tada prebacila na Vrezovo Rebro u Joštvu zaštitnu četu Zapadnodolenjskog partizanskog odreda.
U tom je trenutku trajala italijanska ofanziva na oslobođenu partizansku teritoriju, pa se partizanska jedinica razdelila na više manjih grupa. Nakon završetka ofanzive, grupe su se našle kod Podstenica i ponovo ujedinile u odred.
Septembra 1942, bila je u Suvoj Krajini gde je prvi puta ranjena, zatim 21. januara 1943. u borbi kod Zagorice, gde je brigada napala belogardističko uporište.
Treći put bila je ranjena 15. septembra 1943. na Velikom Osolniku, tokom borbi za Turjak, kada je u njenoj blizini eksplodirala mina. Oporavljala se u partizanskoj bolnici u Jelendolu, Kočevski rog, zatim u Črmošnjicama i odatle evakuisana na Žumberak. Godine 1944. postala je članica Komunističke partije Jugoslavije.
Na kraju rata bila je stacionirana u Zadru i zatim u Trstu.
U prvim posleratnim godinama najpre je živela u Novom Mestu, a zatim na Pagu, u Poreču, Kobaridu, Ilirskoj Bistrici, a decembra 1955. godine nastanila se u Mariboru. U Ljubljani je bila partijski sekretar na terenu Poljane, u Krškom i Mariboru članica Komiteta SK Slovenije i ostalo. Umrla je 24. januara 2001. godine.
Nedavno se na internetu pojavila fotografija na kojoj je prikazana rekonstrukcija Albininog lica pre ranjavanja, a javnost je fascinirana izgledom ove junakinje savršene lepote.
(Izvor: Espreso / Alo)