Nema ko nije čuo za čuvenu razliku između Nemaca i Srba, a koja se mogla videti u restoranima, nekad, u vreme bivše Jugoslavije.
Tako naši ljudi od Vardara do Triglava pričaju kako su Nemci bili čudni u to vreme – svako plaća svoj račun, a mi se utrkujemo ko će da časti ceo sto. Pored toga, Nemci ako ne popiju flašu vina, ponesu kući to što je ostalo, a kod nas je to bila sramota. Nikad se, kod nas, nije pakovalo ništa “za poneti”.
Danas je, ipak, malo drugačije razmišljanje, ali opet nedovoljno drugačije. Jedna Beograđanka je odlučila da živi kao Nemac, bar na poslu, i uspela je da uštedi 200 evra prošlog meseca.
Evo o čemu je reč.
“Pre svega, moje sve kolege kupuju doručak u pekari, na to potroše svakog jutra minimum 250 dinara. U vreme ručka – naručuju hranu, prosečna cena obroka je oko 500 dinara. Dakle dnevno 750 dinara samo za hranu, a gde je nešto slatko, kafa… Dan na radnom mestu ih izađe minimum 1100 dinara”, priča B. Z.
Kako kaže, ona doručkuje kod kuće, ručak nosi od kuće i tako je spojila i ugodno i korisno.
“Za razliku od drugih, ja znam šta jedem. To je hrana koju sam pripremila na zdrav način i nemam grižu savesti oko toga šta jedem, a i ne rizikujem da pojedem nešto što mi se možda neće dopasti”, kaže ona.
Na pitanje kako je rešila kafu na radnom mestu, odgovara:
“Na poslu mućkam instant kafu, koju bih pila kod kuće, svakako. Ista je kao ona u kafiću. U vruću vodu sipam instant kafu, dodam mleko, i eto…”
Prostom računicom, svakog dana u novembru je uštedela malo više od 1000 dinara, što je oko 200 evra na mesečnom nivou.
A šta je uradila sa tih 200 evra?
“Odlučila sam da ih još ne potrošim. Planiram da skupljam tako cele godine, pa sledeće zime da odem na egzotično putovanje sa dečkom, usred zime! Tad će se svi pitati odakle mi pare, a eto odakle…”, iskrena je ona.
(Telegraf Biznis)