Ako Tramp dogovori mir s Putinom, može da propadne posao u kom kompanija zajedno s vladom u Kijevu rasprodaje imovinu Ukrajine
Tomas Metju Kruks, koji je pokušao atentat na Donalda Trampa u Pensilvaniji, snimljen je na obuci jedne od najvećih američkih kompanija „Blek rok“, čiji aktivi vrede oko 10.500 milijardi dolara. Ova korporacija, koju nazivaju i vladom u senci, najveći je profiter rata u Ukrajini, koji Tramp namerava da završi po povratku u Belu kuću. Pritom je uprava „Blek roka“ puna bivših oficira CIA, a Džo Bajden je iz njenog menadžmenta regrutovao ljude za svoju predsedničku administraciju.
RASPRODAJA IMOVINE
FBI još uporno tvrdi da 20-godišnji kuvar iz doma za stare nije imao pomagače i da se sam sa snajperskom puškom probio kroz obezbeđenje i popeo na krov, odakle je ranio Trampa u uvo, pogodio još dve osobe i ubio treću u publici. Za Kruksa se zna da je u srednjoj školi izbačen iz streljačkog tima jer se smatralo da je opasan po druge.
U to vreme, tada 17-godišnji Kruks učestvovao je u reklamnom spotu „Blek roka“.
Predavač iz ove kompanije držao im je lekciju iz finansijske sigurnosti. „Blek rok“, čiji je osnivač Lari Fink, sad se ogradio saopštenjem u kom se navodi da Kruks nije bio plaćen da učestvuje u reklami i da je atentat na Trampa odvratan.
Kruks je bio registrovani republikanski glasač, ali i donator Demokratske stranke i pristalica globalističkog pokreta ANTIFA. S druge strane, „Blek rok“ je oličenje globalizacije sa svojih 70 kancelarija u 30 zemalja i klijentima u 100 država. Jedan od najunosnijih poslova „Blek roka“ poslednjih godina je u Ukrajini. Vlada u Kijevu i „Blek rok FMA“ potpisale su 8. maja 2023. sporazum o stvaranju Fonda za razvoj Ukrajine.
Formalni cilj je privlačenje investicija u energetiku, infrastrukturu i poljoprivredu, ali iza toga se krije prodaja glavne imovine Ukrajine, od černozema do elektroenergetske mreže.
Prema uslovima tog sporazuma, „Blek rok“ preuzima na sebe upravljanje ukrajinskom imovinom, uključujući i sredstva iz međunarodne pomoći. Dakle, ukrajinska strateška preduzeće time dolaze pod transnacionalnu kontrolu. A kako se upravlja ukrajinskom imovinom, najbolje pokazuje podatak kuće „Landmatrix“ da je 17 od 42,7 miliona hektara černozema prodato američkim kompanijama „Cargill“, „Dupont“ i „Monsanto“, što je neki vid hipotekarnog obezbeđenja za ukrajinske dugove. Pritom se cena hektara po ukrajinskim oblastima kreće od 750 do 1.500 evra.
DUŽNIČKO ROPSTVO
Kijev verovatno namerava da na ovaj način otplati basnoslovne kredite koji su mu dati za rat s Rusijom, kao i sve ostale. Reč je o već blizu 150 milijardi evra ili 100 odsto ukrajinskog BDP. Dužnička zavisnost omogućava Vašingtonu, ali i „Blek roku“ da potpuno kontrolišu odluke vlade u Kijevu. Ukoliko Donald Tramp dogovori mir s Vladimirom Putinom i ispuni njegove uslove, ceo ovaj posao može da padne u vodu.
VEZA KRUPNOG KAPITALA, CIA I BELE KUĆE
U predsedničku administraciju Džoa Bajdena trojica činovnika došla su pravo iz „Blek roka“. To su: zamenik ministra finansija Voli Adejemo, viši savetnik Ministarstva finansija za ekonomska pitanja vezana za Rusiju i Ukrajinu, Erik van Nostrand, i Majk Pajl, glavni ekonomski savetnik potpredsednice Kamale Haris. Do februara 2023. direktor Nacionalnog ekonomskog saveta bio je Brajan Diz.
Šef istraživačkog centra „Blek roka“ Tomas Donilon bio je dugogodišnji savetnik za nacionalnu bezbednost Baraka Obame. Tomasov brat Majk bio je strateg za predsedničku kampanju Džoa Bajdena 2020, posle čega je imenovan za višeg savetnika u njegovoj administraciji.
Među glavnim menadžerima „Blek roka“ je nekoliko penzionisanih oficira CIA. Takođe, ova kompanija finansira „In-Q-Tel“ fond rizičnog kapitala koji je osnovala CIA.
Sanders: Demokratija neće preživeti veliku trojku
Demokratski senator Berni Sanders u januaru je upozorio da dominacija velike trojke američkih fondova, kompanija „Blek rok“, „Vanguard“ i „State Street Global Advisors“ (SSGA) predstavlja pretnju demokratiji.
– Samo ove tri kompanije s Volstrita upravljaju imovinom od 20.700 milijardi dolara. One su glavni akcionari u 95 odsto kompanija koje su na listi 500 najbogatijih. Demokratija neće preživeti s ovom koncentracijom ekonomske i političke moći – rekao je Sanders, 81-godišnji veteran u Senatu.
On je bio najpopularniji političar u Americi, ali je dva puta izgubio u trci za predsedničkom nominacijom demokrata, 2016. od Hilari Klinton i 2020. od Džoa Bajdena, a oboje su predstavnici krupnog kapitala, odnosno „duboke države“.
Orban: Tramp hoće mir ili će rat plaćati EU
Mađarski premijer Viktor Orban uputio je pismo odlazećem predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, u kom ga je obavestio da Donald Tramp posle pobede na predsedničkim izborima 5. novembra neće čekati inauguraciju u januaru 2025, nego će odmah delovati kao mirovni posrednik između Kijeva i Moskve.
– Tramp već ima detaljan, utemeljen i realističan plan za kraj rata – poručio je Orban u pismu.
Mađarski premijer je detaljno preneo svoje razgovore sa Zelenskim, Putinom, Si Đinpingom, Redžepom Tajipom Erdoganom i Trampom i upozorio na posledice nastavka rata.
– Sve sugeriše da će se intenzitet sukoba uskoro zaoštriti i da će Trampova izborna pobeda skupo koštati Brisel jer će on finansijski teret podrške Ukrajini prebaciti na EU – naveo je Orban.
On je izneo predlog za nagodbu od 10 tačaka i pozvao je na obnavljanje diplomatskih odnosa EU i Rusije, kao i na zajedničko organizovanje mirovne konferencije s Kinom.
(Republika)