ARISTOTELOVA PRAVILA ZA SREĆU DA BI VAM ŽIVOT PROCVETAO: Čovek treba da ima ovih 11 vrlina koje vode do blagostanja

FOTO: PIXABAY

Dok se većina nas pita “Šta da radim?” kada razmišljamo o etici, mnogi filozofi su joj pristupili pitanjem “Kakva osoba treba da budem?”. Aristotel, jedan od najuticajnijih filozofa svih vremena, razvio je sveobuhvatan sistem etike vrlina iz kojeg možemo učiti i danas.

Advertisement

“U Nikomahovoj etici”, Aristotel je predložio da su ljudi društvene, racionalne životinje koje nastoje da “dobro žive”. U tom cilju, on je predložio sistem etike osmišljen da nam pomogne da dođemo do eudaimonije ili blaženstva, grčke reči koja znači dobro živeti ili cvetati.

Takva osoba će biti srećna, ali ne na isti način kao hedonistička osoba. Oni će težiti samousavršavanju i živeće svoj život punim plućima. Iznad svega, oni će cvetati.

Aristotel vidi vrline kao karakterne osobine i sklonost da se postupa na određeni način. Stičemo ih kroz praksu i kopiranjem ‘moralnih primera’ sve dok ne uspemo da internalizujemo vrlinu. Postajemo umereni vežbanjem umerenosti, hrabri vežbanjem hrabrosti, itd. Na kraju, vrlina postaje navika.

Sledeće vrline koje Aristotel navodi su presudne za cvetane u životu, a možemo ih nazvati i pravilima za srećan život. Evo kojih 11 se posebno ističu:

Advertisement

Hrabrost: Srednja tačka između kukavičluka i nepromišljenosti, hrabra osoba je ona koja je svesna opasnosti, ali ide na bilo koji način.

Umerenost: Ovo je vrlina između preteranog uživanja i neosetljivosti.

Advertisement

Liberalnost: Vrlina dobročinstva, ovo je zlatna sredina između škrtosti i davanja više nego što možete priuštiti.

Veličanstvenost: Vrlina ekstravagantnoga življenja počiva između škrtosti i spektakla.

Advertisement

Velikodušnost: Vrlina koja se odnosi na ponos, to je srednja tačka između toga da sebi ne pridate dovoljno kredita i da imate iluzije veličine. Podrazumeva se da i vi morate da delujete na osnovu ovog osećaja sopstvene vrednosti i da težite veličini.

Strpljenje: Ovo je vrlina koja kontroliše vaš temperament. Strpljiva osoba ne sme se ni previše naljutiti ni propustiti da se naljuti kada bi trebalo.

Advertisement

Istinitost: Vrlinu poštenja, Aristotel je stavlja između poroka uobičajenog laganja i netaktičnosti ili hvalisavosti.

Duhovitost: Na sredini između gluposti i bezobrazluka, ovo je vrlina dobrog smisla za humor.

Advertisement

Prijateljstvo: Iako druželjubivost možda ne izgleda kao moralna vrlina, Aristotel tvrdi da je prijateljstvo vitalni deo dobro proživljenog života. Ova vrlina leži između toga da uopšte niste prijateljski raspoloženi i da ste previše prijateljski nastrojeni prema previše ljudi.

Stid: Sredina između biti previše stidljiv i biti bestidan. Osoba koja ima pravu dozu stida razumeće kada je počinila društvenu ili moralnu grešku, ali se neće plašiti da ne rizikuje.

Advertisement

Pravda: Ovo je vrlina poštenog ophođenja prema drugima. Leži između sebičnosti i nesebičnosti. Ova vrlina se takođe može primeniti u različitim situacijama.

(Sensa)

Advertisement

Beograd.in, vaš neiscrpni izvor fascinantnih priča, čudnih zanimljivosti i neotkrivenih bisera širom Srbije, regiona i sveta! Zavirite u skrivene kutke Srbije, otkrijte njene tajne i uronite u njenu magičnu atmosferu. Beograd.in donosi sve što vam je potrebno da doživite Srbiju na najuzbudljiviji način. Otkrivajte, upoznajte i zaljubite se u Srbiju kroz naše nesvakidašnje priče i zanimljivosti koje će vas obogatiti iz dana u dan. Posetite nas na Beograd.in i pridružite se avanturi koja će vas ostaviti bez daha!