Arhitekta i dizajner iz Nju Delhija Manas Batija “zatražio” je od kompjutera da osmisli kako će izgledati oblakoderi budućnosti.
Uz pomoć alata veštačke inteligencije “Midjourney” koji na osnovu pisanih predloga – popout “futurističke kule, “utopijska tehnologija”, “simbiotično” – pravi razrađene fotografije, Batija je za svoj projekt “AI x Budući gradovi” kreirao višespratnice u kojima će ljudi živeti u budućnosti.
Batija je CNN-u rekao da je bilo potrebno oko 20ak minuta da se napravi svaki “dizajn”, a tokom projekta prerađivao je svoje upite i opise gotovo 100 puta, menjajući tekst dok nije dobio željene rezultete.
“Proces pokušaja i greški bio je zabavan. Koristio sam AI da stvorim slike i onda je veštačka inteligencija obučavaka sebe i vremenom se poboljšavala”, rekao je on.
U drugom projektu “Simbiotična arhitektura” koji je bio inspirisan Hiperionom, najvišim živim drvetom, crvenim hrastom iz Kalifornije, Batija je zamislio budućnost gde su zgrade napravljene od živih materijala. I za taj projekat je koristio veštačku inteligenciju i termine poput “džin”, “šuplje”.
Nedavna popularnost AI alata za obradu slika kao što su DALL-E 2 i Imagen pokrenula je nova pitanja o kreativnosti i umetničkom integritetu.
Prošlog meseca, dizajner igara iz Kolorada, Džejson M. Alen, osvojio je 300 dolara na umetničkom takmičenju sa futurističkom slikom u renesansnom stilu kreiranom korišćenjem Midjourney-a.
Dok su se neki korisnici društvenih medija i umetnici izrazili pobznili zbog Alenovih metoda, dizajner je rekao da se njegov podnesak – za koji mu je trebalo više od 80 sati da ga generiše – kvalifikovao kao delo digitalne umetnosti.
Za Batiju, AI je samo još jedno sredstvo. “Umetnost je potpuno otvorena za tumačenje“, rekao je on. “Umetnik može da koristi bilo koju vrstu alata za stvaranje umetnosti. Svako može da koristi veštačku inteligenciju, ali neće moći da postigne tako dobar rezultat kao kreativna osoba”.
(Izvor: Kurir)