ALEKSANDRA PODUČAVALA DECU U KENIJI, TAMO JE DOBILA I MALARIJU: Ta deca nemaju ništa, a zahvalna su na svemu! Jedu JEDNOM DNEVNO

FOTO: PRINTSCREEN

Ta deca nemaju ništa, a zahvalna su na svemu! Imaju samo jedan obrok dnevno koji im je obezbedila škola, a tokom vikenda mnogi od njih ne pojedu ništa! Oni nikada nisu igrali fudbal pravom loptom, ne znaju šta je crtani, ne znaju za pravi toalet, a iz istog lavora piju vodu i u njemu peru ruke. Njihova učionica nema krov, već lim koji prokišnjava. Podovi su puni rupa, a miševa ima u tolikom broju da ih posmatramo kao đake!

Advertisement

Prenosi tako za Kurir prve utiske Beograđanka Aleksandra Savić (19), koja se nedavno vratila iz Kenije. Tamo je šest nedelja volontirala kao nastavnik u školi Kajabo u Najrobiju.

Kaže da joj je oduvek bio san da volontira u Africi, čvrsto je rešila i otputovala čak 8.000 kilometara kako bi podučavala decu iz sirotišta u improvizovanoj školi. Od 12. februara do 25. marta predavala je engleski, opštu kulturu i matematiku učenicima prvog, drugog i petog razreda. Tokom tih šest nedelja bila je smeštena kod takozvane host porodice kojom je oduševljena, doživela je mnogo lepih stvari, a jedna od loših je malarija.

Porodica u kojoj je odsela Aleksandra vodila ju je na sve porodične događaje, u crkvu, a svima su je predstavljali kao “svoju ćerku iz Srbije”. Najveći utisak na nju ostavila su dečica kojima je bila predavač.

– Škola nema pravi krov, kada pada kiša, uopšte ne mogu da se drže predavanja, vetar podigne taj lim, pa ga baci, jako se čuje… Učionice imaju rupe u podu, pa mi se dešavalo i da padnem. Nemaju WC, tačnije postoji neka improvizovana prostorija. Miševi trčkaraju po učionici, od velikih do malih… – prenosi nam svoje utiske Aleksandra, koja inače volontira u AIESEC, preko kog je i otišla u ovu državu.

Advertisement

Kaže da su ta dečica zahvalna na svakoj sitnici.

– Svaki put su posle nastave dolazili do mene da mi kažu: “Bog te blagoslovio!” Uživala sam s njima i vezala sam se za njih, nedostaju mi. Neka deca su iz doma, nemaju roditelje. Jednu devojčicu su roditelji bacili u reku, pa ju je našla jedna žena i usvojila. Svi oni su siromašni, a iznenadilo me je koliko znaju da dele – navodi Aleksandra:

Advertisement

– U školi postoji ručak, i to im je jedini obrok koji imaju tokom dana, većina njih ne jede uopšte vikendom, jer nema škole. Ta deca cene sve, njima je hrana luksuz. Pregledala sam im testove i jedno od pitanja je bilo: “Šta možeš da podeliš s bratom i sestrom?”, svi su napisali hranu, to mi je bilo fascinantno.

Aleksandra je učenicima pustila i crtani film, tada su ga ovi mališani prvi put i pogledali. Lopte su pravili od papira i tako igrali fudbal, a Aleksandra im je iz Beograda donela dve prave lopte na poklon.

Advertisement

– Zajedno smo igrali fudbal, plesali, pričali… Dosta toga sam naučila od njih, pre svega to su zahvalnost i deljenje. Poslednji dan sam im kupila dosta slatkiša, nisu čak ni hteli sve da prime – priča nam ona.

Za pamćenje

Advertisement

Iznenađenje za rođendan

Aleksandra je zahvalna i porodici kod koje je odsela, a priredili su joj čak i iznenađenje za rođendan:

Advertisement

– Tamo sam i rođendan proslavila, iznenadili su me s tortom. Inače, u školi imaju običaj da polivaju vodom ljude kojima je rođendan, stave vodu u jedini lavorčić koji imaju i polivaju vas vodom.. Duvali smo balone, donela sam i one pištaljke, deca su bila oduševljena, jer to nikad nisu videla. Što se tiče hrane, ona je bila prelepa.

Najveći problem joj je bilo to što voda s česme nije bila za upotrebu, te je svakog dana nosila tri-četiri litra vode. Tokom svog boravka dobila je i malariju.

Advertisement

– Otišla sam na posao i krenula je malaksalost. Kada sam došla kući, imala sam temperaturu 38 i otišla sam u bolnicu. Testirali su me i rekli da imam najblaži oblik malarije. Ležala sam nekoliko dana, dali su mi lekove i pojačali dozu antimalarika. Nije bilo ništa strašno.

Ova mlada devojka imala je i podršku svoje porodice, a kako nam je rekla, planira da sledeće godine ponovo ode tamo.

Kupili im i pribor za jelo

Humanitarna akcija u Beogradu za školu Kajabo

Advertisement

Aleksandra je tokom vikenda dosta putovala po Keniji, išla je na dva safarija i na jedno putovanje u Mumbasu na obali Indijskog okeana.

– Svako to putovanje je bilo prelepo jer je priroda nestvarno lepa. Bila sam i u Masai selu i oduševila se jednostavnošću njihovog života i njihovim pozitivizmom. Dok sam bila tamo, dve porodice iz Srbije dale su svoje donacije za školu Kajabo, pa smo im od toga kupili sve udžbenike za svaki predmet u školi, sveske, klupe, stolice, zidni sat, za svako dete po činiju i kašiku za obrok. Do tada su jeli rukama. Planiramo da u septembru napravimo i u muzeju Afričke umetnosti humanitarnu aukciju slika i prikupljanje donacija kako bi se obezbedila sredstva da se u ovu školu uvede voda i popravi sve što je potrebno.

(Kurir)

Advertisement
Advertisement

Beograd.in, vaš neiscrpni izvor fascinantnih priča, čudnih zanimljivosti i neotkrivenih bisera širom Srbije, regiona i sveta! Zavirite u skrivene kutke Srbije, otkrijte njene tajne i uronite u njenu magičnu atmosferu. Beograd.in donosi sve što vam je potrebno da doživite Srbiju na najuzbudljiviji način. Otkrivajte, upoznajte i zaljubite se u Srbiju kroz naše nesvakidašnje priče i zanimljivosti koje će vas obogatiti iz dana u dan. Posetite nas na Beograd.in i pridružite se avanturi koja će vas ostaviti bez daha!