Znaci upozorenja da bi rat Izraela sa Hamasom mogao da se pretvori u razarajući požar na širem bliskoistočnom području zlokobno trepere.
To navodi Ekonomist u analizi u kojoj ocenjuje da iranski ajatolasi igraju najopasniju igru na Bliskom istoku. Navodi se da je Amerika poslala drugi nosač aviona “USS Ajzenhauer” s udarnom grupom u Persijski zaliv.
– Postoji verovatnoća da će doći do eskalacije – kazao je u nedelju Entoni Blinken, američki državni sekretar.
On je ocenio da rastu šanse da će biti još napada saveznika Irana na američke snage.
– Ne bismo želeli da vidimo kako se razvija drugi ili treći front – rekao je Blinken.
Ekonomist navodi da strahovanja rastu i u Libanu da bi Izrael mogao da iskoristi zaštitu Amerike za pokretanje preventivnog napada.
Izrael je evakuisao gradove koji se nalaze blizu granice sa Libanom, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu upozorio je da, ukoliko Hezbolah, paravojna organizacija koju iz Libana koju podržava Iran, uđe u borbu, posledice po Liban će biti zastrašujuće.
Ekonomist navodi da bi razlog odlaganja ofanzive u Pojasu Gaze moglo da bude to što Izrael želi da ojača pripreme za eskalaciju na svom severnom frontu.
Podseća se da je šef iranske diplomatije izjavio da je taj region poput “bureta baruta”.
Navodi se da tamošnji autokratski vladari u rukama drže fitilj koji bi mogao da ga zapali, a taj fitilj je takozvana “osovinu otpora” ili mreža nasilnih moćnika širom regiona.
Ekonomist ocenjuje da su ajatolasi proveli dve decenije gradeći tu mrežu u Iraku, Libanu, Siriji i Jemenu.
Prema Međunarodnom institutu za strateške studije, tink-tenku sa sedištem u Londonu, Iran traži mesta gde je lokalno političko uređenje slabo, gde je lako usmeriti osoblje i oružje i gde nijedan spoljni igrač ne može da ospori Teheran.
Navodi se da bi sposobnost Irana da izazove haos koju ima na dohvat ruke – putem Hamasa, Hezbolaha, mnogih iračkih šiitskih paravojnih formacija i jemenskih Hutija – mogla čak da mu da veću moć od njegovih konvencionalnih vojnih sposobnosti, koje su relativno slabe.
Ekonomist ipak ocenjuje da u ovom trenutku cilj Irana, kao što je to bilo tokom prošle decenije, nije da izazove direktni rat sa Zapadom i njegovim saveznicima, već da poseje neizvjesnost i nestabilnost.
Navodi se da, baš kao što je bio na pragu da postane nuklearna sila, Iran tako održava stratešku dvosmislenost s osovinom.
(Kurir/Economist)