Vesli Klark reagovao na presude bivšim vođama OVK: „Šokiran sam i ljut“
Penzionisani američki general Vesli Klark, nekadašnji vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, izjavio je da je iznenađen prvostepenim presudama četvorici bivših lidera OVK. Naglasio je da tokom svojih kontakata sa Hašimom Tačijem nije video ono što bi, prema njegovom mišljenju, opravdalo izrečenu kaznu.
Klark je reagovao nakon što su Specijalizovana veća Kosova sa sedištem u Hagu osudila Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija na ukupno 81 godinu zatvora.
Govoreći u emisiji „Off the Record“ televizije A2 CNN, Klark je rekao da je „šokiran i ljut“ zbog odluke suda i ocenio da region sada očekuje težak period.
„Nisam video nijedan dokaz koji bi opravdao ovakvu odluku“, rekao je Klark, preneli su Gazeta ekspres i Koha.
Klark je svedočio kao svedok Tačijeve odbrane
Penzionisani general pojavio se pred Specijalizovanim većima u novembru 2025. godine kao jedan od svedoka odbrane Hašima Tačija.
Tokom svedočenja govorio je o svojim kontaktima sa predstavnicima OVK, događajima tokom sukoba i načinu na koji je NATO u tom periodu sarađivao sa albanskim snagama na terenu.
Klark je u intervjuu ponovio da je tokom suđenja izneo ono što je lično video i znao o situaciji na Kosovu. Naveo je da je Tačija sretao tokom sukoba, u vreme pregovora u Rambujeu, kao i prilikom kasnijih boravaka na Kosovu.
Prema njegovim rečima, dokazi i poverljiva svedočenja kojima nije imao pristup nisu promenili mišljenje koje je formirao na osnovu sopstvenih susreta i iskustava.
Važno je, međutim, naglasiti da Klark kao svedok odbrane nije imao uvid u celokupan dokazni materijal koji je sudsko veće razmatralo. Njegova izjava predstavlja ličnu procenu zasnovanu na onome što je video tokom svojih kontakata sa Tačijem i drugim predstavnicima OVK.
Tvrdio da je Tači pokušavao da zaštiti srpske civile
Na pitanje da li je tokom sukoba primetio nešto što se podudara sa nalazima sudskog veća, Klark je odgovorio da je njegovo iskustvo bilo drugačije.
Ocenio je da je Hašim Tači nastojao da zaštiti nedužno srpsko stanovništvo i spreči nasilje. Klark je rekao da je tada imao određene brige zbog mogućih događaja na terenu, ali da na osnovu onoga što je lično video Tačija nije smatrao osobom odgovornom za ratne zločine.
Bivši NATO komandant opisao je OVK kao pobunjenički pokret nastao kao odgovor na vlast Slobodana Miloševića i višegodišnji sukob između srpskih snaga i kosovskih Albanaca.
Govoreći o tadašnjoj atmosferi, Klark je rekao da su među zajednicama postojali snažno nepoverenje, strah i osećanje izdaje. Smatrao je da su nasilje i osveta u pojedinim slučajevima proisticali iz lokalnih sukoba i odnosa među ljudima koji su se međusobno poznavali.
Tokom ranijeg svedočenja Klark je tvrdio i da OVK nije imao jedinstvenu komandnu strukturu nalik uređenim zapadnim vojskama, zbog čega je osporavao tvrdnju da je Tači mogao da kontroliše sve postupke pojedinaca na terenu.
Prvostepene kazne od 13 do 25 godina zatvora
Specijalizovana veća osudila su:
- Hašima Tačija na 25 godina zatvora
- Jakupa Krasnićija na 25 godina zatvora
- Kadrija Veseljija na 18 godina zatvora
- Redžepa Seljimija na 13 godina zatvora
Sva četvorica proglašena su krivima za četiri ratna zločina – proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.
Prema nalazima suda, zločini su počinjeni nad osobama koje su smatrane protivnicima OVK, saradnicima srpskih vlasti ili izdajnicima. Sud je utvrdio odgovornost za ubistvo 96 ljudi, nezakonito pritvaranje 385 osoba i mučenje 303 osobe, preneli su Rojters i Asošijeted pres.
Istovremeno, optuženi su oslobođeni po šest tačaka koje su se odnosile na zločine protiv čovečnosti.
Presude nisu pravosnažne i odbrana ima pravo da uloži žalbe.
Klark osporava zaključke, ali priznaje odluku suda
Klark je jasno stavio do znanja da se ne slaže sa presudama i da nije video dokaze koji bi promenili njegovo mišljenje o Tačiju. Ipak, priznao je da je sud doneo odluku i da će ona imati ozbiljne političke i društvene posledice.
Njegova reakcija posebno je privukla pažnju zato što je tokom rata imao jednu od najvažnijih vojnih funkcija u NATO-u i neposredno učestvovao u donošenju odluka povezanih sa operacijom protiv Savezne Republike Jugoslavije.
Klark je bio vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi od 1997. do 2000. godine. Komandovao je operacijom „Saveznička sila“, tokom koje je NATO 1999. godine bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Nakon završetka vojne karijere uključio se u američku politiku. Učestvovao je u trci za predsedničku nominaciju Demokratske stranke 2004. godine, ali se povukao u februaru iste godine.
Presude nastavljaju da izazivaju podeljene reakcije
Odluka Specijalizovanih veća izazvala je različite reakcije u Srbiji, na Kosovu i u međunarodnoj javnosti.
Tačijeve pristalice i deo političkih predstavnika kosovskih Albanaca smatraju kazne prestrogim i osporavaju zaključke suda. Sa druge strane, udruženja žrtava i organizacije za zaštitu ljudskih prava presude posmatraju kao važan korak ka utvrđivanju individualne odgovornosti za zločine.
Sudsko veće naglasilo je da postupak nije predstavljao suđenje čitavoj OVK niti odluku o karakteru sukoba na Kosovu, već utvrđivanje odgovornosti četvorice optuženih na osnovu izvedenih dokaza.
Izjava Veslija Klarka predstavlja stav bivšeg komandanta NATO-a i svedoka odbrane, dok će konačnu pravnu ocenu doneti žalbeni postupak.
