Nedim Sladić upozorio na posledice suše, požara i vrućina: Cilj nije plašenje građana, već priprema
Meteorolog iz Bosne i Hercegovine Nedim Sladić ukazao je na potrebu povezivanja meteorologije sa ekonomijom, zdravstvom i poljoprivredom. Kako je objasnio, samo zajedničkim delovanjem različitih stručnjaka društvo može bolje da se pripremi za posledice ekstremnih vremenskih prilika i klimatskih promena.
Vremenske nepogode više se ne mogu posmatrati samo kroz pitanje da li će padati kiša ili koliko će iznositi temperatura. Njihove posledice istovremeno pogađaju zdravlje stanovništva, proizvodnju hrane, infrastrukturu, privredu i kućne budžete.
Upravo na tu povezanost ukazao je meteorolog Nedim Sladić, pozivajući kolege da otvorenije razgovaraju sa stručnjacima iz drugih oblasti i razmenjuju iskustva koja mogu doprineti kvalitetnijim prognozama i boljoj pripremi stanovništva.
„I moje kolege, kao i ja, treba da razgovaramo, edukujemo, povezujemo se sa ljudima iz srodnih grana, poput ekonomije, zdravstva i agronomije, čujemo njihova iskustva, pronađemo zajedničke tačke i nastavimo to da činimo bez ustručavanja“, naveo je Sladić.
Prema njegovim rečima, takva saradnja danas je važnija nego ikada.
Vreme i klima predstavljaju složene procese
Sladić je objasnio da vreme i klima predstavljaju veoma kompleksne pojave. Procesi koji utiču na njih često su nelinearni, višedimenzionalni i međusobno povezani.
Zbog toga čak i promena jednog naizgled malog faktora može pokrenuti niz posledica koje se unapred teško sagledavaju.
Na vremenske prilike ne utiče samo jedan element, već čitav sistem u kojem su povezani temperatura vazduha, vlaga, stanje zemljišta, vetar, padavine, vegetacija i brojni drugi faktori.
Upravo zbog te složenosti meteorološka prognoza može biti još korisnija kada uključuje informacije stručnjaka koji prate posledice vremena na poljoprivredu, zdravstvo i privredu.
Suša i požari mogu povećati cenu hrane
Sladić je upozorio da su suša i požari već ostavili ozbiljne posledice na području Bosne i Hercegovine, ali i u drugim delovima Evrope.
„Suša i požari će nas dosta ogoliti i to je već veoma izgledno. Neće samo građani Bosne i Hercegovine morati da izdvoje više novca za pojedine namirnice, već gotovo cela Evropa“, naveo je meteorolog.
Dugotrajni periodi bez padavina mogu smanjiti prinose, povećati troškove navodnjavanja i otežati proizvodnju hrane. Požari dodatno uništavaju šume, pašnjake i poljoprivredno zemljište, dok oporavak pogođenih područja može trajati godinama.
Kada proizvodnja opadne, posledice se često prenose na tržište kroz više cene određenih namirnica i veće troškove za proizvođače i potrošače.
Zbog toga su, prema Sladićevim rečima, iskustva poljoprivrednika i ekonomista posebno značajna.
„Njihova iskustva predstavljaju još jedan podatak koji može obogatiti prognozu, istraživanje i zaključak“, istakao je.
Vrućine predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik
Posebnu pažnju Sladić je posvetio uticaju ekstremno visokih temperatura na zdravlje ljudi.
Dugotrajni toplotni talasi naročito mogu pogoditi starije osobe, malu decu, hronične bolesnike, trudnice i ljude koji rade na otvorenom. Rizik dodatno raste tokom noći ukoliko temperatura ne padne dovoljno da bi se organizam oporavio.
„Zato su nam važni zdravstveni radnici i njihove preporuke, kao i povezivanje meteorologije i medicine, posebno kroz izradu modela i upozorenja za zaštitu zdravlja od štetnog uticaja hladnoće, vrućine, zagađenog vazduha i virusa“, napisao je Sladić.
Saradnja meteorologa i zdravstvenih stručnjaka može pomoći u pravovremenom objavljivanju upozorenja, organizovanju zdravstvenih službi i informisanju građana o merama zaštite.
Takve preporuke obično podrazumevaju izbegavanje fizičkog napora tokom najtoplijeg dela dana, unošenje dovoljno tečnosti, boravak u rashlađenim prostorijama i redovno proveravanje stanja ugroženih članova porodice i komšija.
Neophodno je planirati pre nego što nepogoda stigne
Sladić je naglasio važnost pravovremenog planiranja kao jednog od prvih koraka u sprečavanju težih posledica.
To podrazumeva unapred određene postupke državnih službi, zdravstvenih ustanova, lokalnih zajednica i stanovništva u slučaju poplava, požara, oluja, dugotrajnih vrućina ili drugih opasnih vremenskih događaja.
Kada nepogoda već počne, vreme za reagovanje često je veoma ograničeno. Zbog toga je važno da postoje jasna upozorenja, planovi evakuacije, dostupne informacije i pripremljene službe koje mogu brzo da deluju.
„Kada se dogodi bilo kakva vremenska nepogoda, razlike među ljudima postaju male, bez obzira na društveni položaj. Tada svi gube, a niko ne dobija“, poručio je Sladić.
Dodao je da prirodne nepogode ne prave razliku prema nacionalnosti, veri ili materijalnom položaju.
„Kada voda nosi sve pred sobom, ona ne pita koje si nacije, religije niti kakav ti je položaj“, napisao je.
Ekstremnu vrućinu osetio je i u svom domu
Sladić je naveo da razume kako ljudi imaju različite sklonosti kada je reč o vremenu i godišnjim dobima. Ipak, ocenio je da su dugotrajne vrućine tokom leta bile izuzetno teške za veliki deo stanovništva, bez obzira na godine.
Objasnio je da je i sam od sredine juna, tokom gotovo celog jula i prve polovine avgusta teško podnosio visoke temperature u stanu.
To iskustvo pomoglo mu je da još bolje razume sa čim se građani suočavaju kada vrućina traje nedeljama, naročito u domovima bez odgovarajućeg hlađenja i izolacije.
Povezujući lično iskustvo sa ranijim sličnim situacijama i dostupnim meteorološkim pokazateljima, zaključio je da će osećaj na pojedinim područjima biti kao da se ljudi nalaze u pustinji.
Upozorenja treba da pomognu, a ne da izazovu paniku
Na kraju poruke Sladić je naglasio da svrha meteoroloških upozorenja nije širenje straha, već omogućavanje ljudima da se blagovremeno pripreme.
„Moramo učiti iz iskustva i iz svega što smo već osetili na svojoj koži kako bismo bili spremniji za ono što sledi“, naveo je.
Prema njegovim rečima, cilj nikada nije bespotrebno plašenje građana, već davanje dobronamerne preporuke zasnovane na dostupnim podacima i proceni rizika.
Najvažnija poruka jeste da se posledice vremenskih nepogoda ne završavaju prestankom kiše, gašenjem požara ili završetkom toplotnog talasa. One se mogu nastaviti kroz probleme u poljoprivredi, rast cena, zdravstvene tegobe i štetu na infrastrukturi.
Zbog toga je saradnja meteorologa, lekara, ekonomista, agronoma, nadležnih službi i građana jedan od ključnih uslova za bezbednije suočavanje sa sve izraženijim vremenskim ekstremima.
