Danas je Sveti Aleksandar Nevski: Vernici se mole za bolesne, a jedan običaj vezan je za kućni prag
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 12. septembra obeležavaju Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog. Iako je reč o ruskom knezu i svetitelju, njegovo ime duboko je poštovano i među Srbima, a praznik prate molitve za zdravlje i nekoliko narodnih običaja.
Aleksandar Nevski bio je veliki ruski knez, vojskovođa i svetitelj Ruske pravoslavne crkve. U istoriji je ostao zapamćen kao vladar koji je branio svoju zemlju, ali i kao simbol borbe za očuvanje pravoslavne vere.
Njegovo poštovanje vremenom se proširilo izvan granica Rusije, pa se danas slavi među brojnim pravoslavnim narodima slovenskog porekla.
U Srbiji Svetog Aleksandra Nevskog kao krsnu slavu proslavlja manji broj porodica. Prema narodnim zapisima, posebno je prisutan među domaćinstvima u okolini Kragujevca.
Ko je bio Aleksandar Nevski?
Aleksandar je bio sin kneza Jaroslava i rođen je početkom 13. veka. Prema njegovom žitiju, od rane mladosti pokazivao je pobožnost, osećaj za pravdu i spremnost da pomogne slabijima.
Crkveno predanje opisuje ga kao skromnog čoveka koji nije težio svetovnoj slavi. Navodi se da je mnoge noći provodio u molitvi i da je verovao kako se snaga vladara ne ogleda samo u vojsci, već pre svega u istini i pravdi.
Godine 1236. postao je novgorodski knez. Slavu je stekao nakon pobede nad Šveđanima na reci Nevi, zbog čega je dobio nadimak Nevski.
Svojim vojnicima je pred bitku, prema predanju, govorio:
„Bog nije u sili, nego u pravdi.“
Ova rečenica kasnije je postala jedna od najpoznatijih poruka koje se povezuju sa njegovim imenom.
Predanje o pomoći Svetih Borisa i Gleba
Jedno crkveno predanje govori da su se pred važnu bitku jednom Aleksandrovom vojvodi javili Sveti Boris i Gleb. Navodno su mu poručili da će pomoći velikom knezu u odbrani naroda.
Takve priče doprinele su tome da Aleksandar Nevski u pravoslavnoj tradiciji ne bude upamćen samo kao vojskovođa i državnik, već i kao vladar čija je najveća snaga poticala iz vere.
Tokom 27 godina vladavine ulagao je mnogo napora u jačanje pravoslavlja i očuvanje verskog identiteta svog naroda.
Pred smrt je primio monaštvo
Kada je osetio da mu se približava kraj života, Aleksandar Nevski primio je monaški postrig i dobio ime Aleksije.
Nakon što se pričestio, upokojio se 14. novembra 1263. godine. Imao je 43 godine.
Sahranjen je u Manastiru Rođenja Presvete Bogorodice u Vladimiru.
Za njegovu sahranu vezuje se jedno od najpoznatijih predanja. Kada je mitropolit pokušao da mu stavi oproštajnu gramatu u ruku, Aleksandar je, prema priči, sam otvorio šaku i prihvatio je, kao da je još živ.
Ovaj događaj vernici su protumačili kao znak njegove svetosti.
Legenda o svetitelju koji je ustao iz groba
O Svetom Aleksandru Nevskom vekovima su se prenosile priče o čudesnim događajima.
Jedna legenda govori da su se tokom noći u crkvi u kojoj je počivalo njegovo telo sveće same upalile. Dva starca navodno su izašla iz oltara, prišla njegovom grobu i rekla:
„Aleksandre, ustani i spasi praunuka Dimitrija, kojeg napadaju tuđinci.“
Prema predanju, Aleksandar je ustao i krenuo sa njima. Događaj je navodno video čovek zadužen za brigu o crkvi, koji je o tome obavestio crkvene vlasti.
Sveštenstvo je kasnije njegove mošti položilo u kivot, a predanje navodi da su pojedini bolesnici, prilazeći im sa verom i molitvom, doživeli isceljenje.
Ove priče pripadaju crkvenom predanju i izraz su vere, a ne istorijski ili medicinski potvrđenih činjenica.
Zašto mu se vernici mole za zdravlje?
U narodu se Sveti Aleksandar Nevski smatra zaštitnikom pravoslavne vere, ratnika i ljudi koji prolaze kroz teška iskušenja.
Vernici mu se obraćaju i molitvama za zdravlje svojih bližnjih. Prema običaju, ljudi koji u porodici imaju bolesnu ili nemoćnu osobu na ovaj dan odlaze u crkvu, pale sveću i mole se za pomoć.
Molitva može vernicima pružiti utehu, nadu i duhovnu snagu, ali ne treba da bude zamena za pregled, terapiju ili savet zdravstvenog radnika.
Najvažnije je da molitva bude iskrena i da se praznik provede bez svađa, ružnih reči i osuđivanja drugih.
Hram Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu
Sveti Aleksandar Nevski ima posebno mesto i u istoriji Beograda. Njemu je posvećen poznati pravoslavni hram na Dorćolu, podignut tridesetih godina prošlog veka.
Kralj Aleksandar Karađorđević smatrao je ovog svetitelja svojim zaštitnikom, što je dodatno doprinelo širenju njegovog poštovanja u Srbiji.
Hram Svetog Aleksandra Nevskog danas predstavlja jedno od prepoznatljivih duhovnih mesta u glavnom gradu i okuplja veliki broj vernika.
Praznik je poznat i kao Lesendrovan
U pojedinim krajevima Srbije praznik Svetog Aleksandra Nevskog poznat je i pod nazivom Lesendrovan.
Za ovaj dan vezan je običaj gostoprimstva. Domaćini koji obeležavaju krsnu slavu dočekuju goste na kućnom pragu i, prema tradiciji, nude ih rakijom ili drugim pićem.
Običaj nije važniji od same poruke praznika. Suština je u toplom dočeku, poštovanju gosta i želji da se sa bližnjima podele slava, mir i radost.
Gosti domaćinu tradicionalno mogu nazdraviti rečima:
„Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili. Slavio je mnogo leta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!“
Kao i kod svakog običaja koji uključuje alkohol, važno je biti umeren i poštovati ljude koji ne piju.
Poruka praznika
Život Svetog Aleksandra Nevskog u pravoslavnoj tradiciji predstavlja spoj vere, hrabrosti, mudrosti i odgovornosti prema narodu.
Iako je bio moćan vladar i vojskovođa, crkveno predanje posebno ističe njegovu skromnost i uverenje da prava snaga ne počiva samo na oružju i vlasti.
Zato ovaj praznik nije samo podsećanje na jednu važnu istorijsku ličnost. To je i poziv vernicima da se sete pravde, saosećanja, vere i spremnosti da zaštite one kojima je pomoć potrebna.
Svim vernicima koji danas proslavljaju Svetog Aleksandra Nevskog želimo srećnu i blagoslovenu krsnu slavu.
