Da li Evropa ukida pomeranje sata: Evo šta je zaista odlučeno i kada nas čeka sledeća promena vremena

Promena vremena o kojoj se godinama raspravlja širom Evrope ponovo je u centru pažnje. Pomeranje kazaljki dva puta godišnje odavno izaziva nezadovoljstvo građana, a mnogi se pitaju kada će ova praksa konačno biti ukinuta.

Iako su se pojavile tvrdnje da bi proleće 2027. godine moglo biti poslednji put da pomeramo sat, takva odluka za sada nije zvanično usvojena na nivou Evropske unije.

Prema trenutno važećim pravilima, sezonsko pomeranje sata nastavlja se i tokom 2026. godine, a nije utvrđen ni konačan datum njegovog ukidanja.

Kada se sat ponovo pomera?

Naredni prelazak na zimsko, odnosno standardno računanje vremena, očekuje nas u noći između subote i nedelje, 25. oktobra 2026. godine.

Tada će se kazaljke u 3.00 časa vratiti jedan sat unazad, na 2.00 časa. To znači da ćemo te noći spavati sat duže, ali će u narednom periodu mrak počinjati ranije.

Prema važećoj evropskoj direktivi, prelazak na letnje računanje vremena obavlja se poslednje nedelje u martu, dok se povratak na standardno vreme obavlja poslednje nedelje u oktobru.

Ovaj raspored potvrđuje i Evropska komisija, koja navodi da zemlje Evropske unije i dalje imaju obavezu da usklađeno menjaju vreme dva puta godišnje.

Srbija nije članica Evropske unije, ali se u praksi pridržava istog rasporeda pomeranja sata kao većina evropskih država.

Evropski parlament podržao ukidanje još 2019. godine

Evropska komisija je još 2018. godine predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata. Javna rasprava sprovedena među građanima Evropske unije pokazala je veliku podršku toj ideji.

Evropski parlament je u martu 2019. podržao predlog prema kojem je pomeranje kazaljki trebalo da prestane 2021. godine. Državama bi bilo ostavljeno da izaberu žele li trajno letnje ili standardno računanje vremena.

Međutim, plan nije sproveden zato što države članice nisu postigle potrebnu saglasnost. Kako navodi Savet Evropske unije, Savet još nije usvojio zajednički stav, bez kojeg novi propis ne može stupiti na snagu.

Zbog toga se sat i dalje pomera prema postojećem sistemu.

Zašto je dogovor toliko komplikovan?

Najveći problem nije samo pitanje treba li ukinuti pomeranje sata, već koje računanje vremena treba trajno zadržati.

Pojedine države više podržavaju trajno letnje vreme jer bi tokom toplijeg dela godine bilo više dnevne svetlosti u večernjim satima. Druge smatraju da je standardno, odnosno zimsko vreme prirodnije za ljudski organizam.

Važan je i izbor susednih zemalja. Ako bi države u istom regionu donele različite odluke, moglo bi doći do stvaranja novih vremenskih granica i komplikacija u:

• železničkom i avionskom saobraćaju;
• međunarodnoj trgovini;
• poslovanju kompanija;
• prekograničnom radu;
• školskim i radnim rasporedima;
• digitalnim i komunikacionim sistemima.

Evropske institucije zato žele usklađeno rešenje koje neće narušiti funkcionisanje jedinstvenog tržišta.

Pominjan je i probni period trajnog letnjeg vremena

Tokom 2025. godine pojavila se ideja o mogućem dvogodišnjem probnom periodu u kojem bi Evropska unija prešla na trajno letnje računanje vremena.

Prema dokumentima Saveta EU iz 2026. godine, države članice zatražile su dodatne analize mogućih posledica takvog poteza. To znači da rasprava ponovo postoji, ali probni period još nije usvojen kao obavezujuća odluka.

Zato tvrdnja da „sadašnji sistem važi samo do kraja 2026.“ nije precizna. Postojeća pravila nemaju automatski datum prestanka, već će važiti sve dok evropske institucije ne usvoje novu direktivu i odrede rok za njenu primenu.

Kako promena vremena utiče na zdravlje?

Jedan od najčešćih argumenata za ukidanje pomeranja sata odnosi se na mogući uticaj na san i svakodnevno funkcionisanje.

Nakon prolećnog pomeranja sata mnogi ljudi mogu nekoliko dana osećati:

• pospanost;
• umor;
• slabiju koncentraciju;
• razdražljivost;
• teškoće sa uspavljivanjem;
• poremećaj ustaljenog dnevnog ritma.

Pojedina istraživanja ukazuju i na kratkotrajno povećanje rizika od saobraćajnih nezgoda i određenih zdravstvenih problema neposredno nakon prelaska na letnje vreme. Ipak, rezultati se razlikuju među studijama, pa nije precizno tvrditi da se broj srčanih udara ili nesreća u svim državama povećava za tačno deset odsto.

Posebno osetljivi mogu biti ljudi koji rade noću, mala deca, starije osobe i oni koji već imaju probleme sa spavanjem.

Kako se lakše prilagoditi promeni sata?

Organizmu može pomoći postepena promena navika nekoliko dana pre pomeranja kazaljki. Preporučuje se da se vreme odlaska na spavanje i buđenja pomera za desetak ili petnaest minuta dnevno.

Korisno je i:

• provoditi više vremena na dnevnoj svetlosti;
• izbegavati obilne obroke neposredno pre spavanja;
• smanjiti unos kofeina u kasnim popodnevnim satima;
• ograničiti korišćenje telefona i drugih ekrana pred odlazak u krevet;
• zadržati približno isti raspored spavanja i tokom vikenda.

Većina ljudi prilagodi se za nekoliko dana, ali kod osoba koje duže imaju izraženu nesanicu ili druge tegobe može biti koristan razgovor sa lekarom.

Hoće li 2027. godina doneti konačnu odluku?

Moguće je da razgovori tokom 2027. godine donesu politički napredak, ali trenutno ne postoji zvanična odluka prema kojoj će prolećno pomeranje sata te godine sigurno biti poslednje.

Da bi promena bila sprovedena, države članice prvo moraju postići dovoljan nivo saglasnosti, nakon čega Savet EU i Evropski parlament treba da usaglase konačan tekst propisa. Državama bi zatim morao biti ostavljen period za prilagođavanje saobraćaja, poslovnih sistema i drugih oblasti.

Do tada ostaje na snazi postojeći sistem: sat se pomera unapred poslednje nedelje u martu, a vraća unazad poslednje nedelje u oktobru.

Dakle, ukidanje pomeranja sata i dalje je moguća buduća promena, ali ono još nije zvanično zakazano. Naredna potvrđena promena očekuje nas 25. oktobra 2026. godine, kada prelazimo na zimsko računanje vremena.