Grad koji tone 25 centimetara godišnje: Zašto Indonezija gradi novu prestonicu?

Malo je gradova na svetu koji se suočavaju sa tako dramatičnim izazovom kao Džakarta. Dok se mnoge svetske metropole bore sa klimatskim promenama i postepenim rastom nivoa mora, glavni grad Indonezije suočava se sa još ozbiljnijim problemom – grad bukvalno tone pod sopstvenom težinom.

Zbog toga je indonežanska vlada donela istorijsku odluku da izgradi potpuno novu prestonicu na drugom ostrvu, udaljenom oko hiljadu kilometara od Džakarte. Projekat predstavlja jedan od najvećih infrastrukturnih i urbanističkih poduhvata savremenog doba.

Džakarta – metropola koja ubrzano tone

Džakarta je najveći grad Indonezije, dok šire gradsko područje ima više od 30 miliona stanovnika. Grad se prostire na niskom, močvarnom zemljištu uz obalu Javanskog mora, a kroz njegovu teritoriju protiče čak 13 reka.

Takav geografski položaj decenijama doprinosi problemima sa poplavama, ali poslednjih godina situacija je postala posebno ozbiljna.

U pojedinim severnim delovima grada zemljište se spušta i do 25 centimetara godišnje, što Džakartu svrstava među najbrže tonuće gradove na svetu.

Procene pokazuju da se oko 40 odsto površine grada nalazi ispod nivoa mora. U pojedinim delovima zemljište se od sedamdesetih godina prošlog veka spustilo za više od četiri metra.

Posledice su sve vidljivije. Pojedine saobraćajnice pucaju, objekti trpe oštećenja, a čitava naselja zavise od složenih sistema za zaštitu od poplava.

Zašto Džakarta tone?

Na prvi pogled moglo bi se pomisliti da je glavni krivac porast nivoa mora. Klimatske promene svakako povećavaju rizik, ali one nisu glavni uzrok zbog kojeg se Džakarta spušta.

Nivo mora raste nekoliko milimetara godišnje, dok se pojedini delovi grada spuštaju neuporedivo brže.

Glavni problem nalazi se ispod površine zemlje.

Veliki broj domaćinstava i privrednih objekata decenijama nije imao pouzdan pristup gradskoj vodovodnoj mreži. Zbog toga se razvilo intenzivno crpljenje podzemnih voda iz privatnih i ilegalnih bunara.

Kada se iz podzemnih slojeva izvuku ogromne količine vode, slojevi gline i peska počinju da se sabijaju pod težinom zgrada i infrastrukture. Zemljište se postepeno sleže, a kada taj proces jednom uzme maha, izuzetno ga je teško zaustaviti.

Istorijska odluka: izgradnja Nusantare

Suočena sa sve većim problemima, indonežanska vlada je 2019. godine donela odluku da administrativni centar države premesti iz Džakarte.

Tadašnji predsednik Džoko Vidodo najavio je izgradnju potpuno novog grada – Nusantare.

Nova prestonica gradi se u provinciji Istočni Kalimantan, na ostrvu Borneo. Reč je o ogromnom projektu čija se vrednost meri desetinama milijardi dolara.

Izgradnja je počela 2022. godine, dok je dugoročni plan da se novi administrativni centar razvija kroz naredne decenije.

Preseljenje je simbolično počelo 2024. godine, kada je Dan nezavisnosti Indonezije obeležen u novoj prestonici.

Da li će Nusantara zaista spasiti Džakartu?

Iako izgradnja nove prestonice deluje kao radikalno rešenje, situacija je mnogo složenija.

Nusantara neće preuzeti ulogu glavnog privrednog i finansijskog centra zemlje. Milioni ljudi će i dalje živeti u Džakarti, koja ostaje jedna od ključnih ekonomskih tačaka Indonezije.

Drugim rečima, preseljenje državne administracije ne znači i masovno preseljenje stanovništva.

Problemi sa poplavama, infrastrukturom i sleganjem tla zato neće nestati samim odlaskom državnih institucija.

Zaštitni zidovi mogu samo da kupe vreme

Indonezija ulaže ogromna sredstva i u izgradnju sistema zaštite od mora, uključujući nasipe i velike odbrambene konstrukcije.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da takva rešenja imaju ograničenja.

Ako zemljište nastavi da tone, i zaštitne konstrukcije će se vremenom spuštati zajedno sa tlom na kojem su izgrađene. Zbog toga morski zidovi mogu smanjiti rizik i kupiti dragoceno vreme, ali sami po sebi ne rešavaju osnovni problem.

Može li se tonjenje zaustaviti?

Jedan od ključnih koraka jeste proširenje i modernizacija gradske vodovodne mreže.

Ako bi domaćinstva i privreda dobili pouzdano snabdevanje vodom iz javnog sistema, potreba za crpljenjem podzemnih voda značajno bi se smanjila.

Time bi se usporilo dalje sabijanje zemljišta, ali bi zaustavljanje već nastalog sleganja bilo mnogo teži zadatak.

Problem zahteva ogromna finansijska ulaganja, dugoročnu infrastrukturu i strogu kontrolu korišćenja podzemnih voda.

Grad koji upozorava ceo svet

Priča o Džakarti nije samo priča o jednom gradu. Ona predstavlja upozorenje o posledicama koje mogu nastati kada se brzi rast stanovništva, urbanizacija i prekomerna eksploatacija prirodnih resursa spoje sa klimatskim promenama.

Izgradnja Nusantare može rasteretiti deo državne administracije, ali budućnost same Džakarte zavisiće od toga koliko brzo će vlasti uspeti da reše problem vode, poplava i propadanja tla.

Grad možda neće nestati preko noći, ali vreme za reagovanje očigledno nije neograničeno.