„Ja sam 2007. godine došla u manastir, tako što je manastir Oreškovica bio poznat po tome što je organizovao hodočasnička putovanja u svetu zemlju“, kaže mati Ekaterina Komnenić, koja je imala 23 godine kada je odlučila da se zamonaši.Šta je prethodilo toj odluci?
„Otac Dušan je bio aktivan po organizaciji hodočasničkih putovanja i ja sam se jednostavno prijavila da putujem kao civilno lice.
Živela sam pre toga u Beogradu, radila sam u zdravstvu, u odeljenju za kožne probleme i fizioterapije. Imala sam mnogo posla i bila sam preopterećena. Mnogo je bilo pregleda i pacijenata u toku jednog dana. Jednostavno, doživela sam prezasićenje.
Bio mi je potreban neki psihički odmor“, priča ova monahinja ostujući na K1 televiziji.
Mati Ekaterina Komnenić čula je da se gradi manastir u Homolju, kod Petrovca na Mlavi pa je odlučila: „Ja sam sebi rekla da ću da radim i da zaradim, da ću skupiti pare i da ću otići na hodočašće petneaestak dana, da ću posetiti sva ta sveta mesta, da ću se pomoliti za sve svoje pacijente i da ću se onda vratiti nazad na posao.
To je bio plan. Međutim, na tom putovanju sam bila oduševljena. Dopao mi se ritam bogosluženja, stilovi i načini svih mogućih manastira, njihov život iznutra, aktivan život svetog grada Jerusalima gde su ljudi mogli da budu ispunjeni noću“.
Posetila je Jerusalim i sve se promenilo
Jedan događaj inicirao je odluku da se posveti monaškom životu:
„E, kad sam videla život u Jerusalimu, da tu ima kvalitetnih noćnih manastira, gde može da se moli celu noć, mene je to povuklo jer smo mi posle, kada me je otac Dušan pozvao u manastir, krenuli tako da živimo. Ja sam imala 23 godine. Da sam imala mogućnosti da ranije spoznam svoj život, otišla bih kao dete.
Pošto sam ja noćna ptica, meni su prijale noćne liturgije u Hramu Vaskrsenje u Jerusalimu u ponoć. To je bila ispunjena cela noć jednog grada.
Dopadao mi se taj život grada Jerusalima. Mnogo me je ispunjavao. Imala sam potrebu da se pomolim za sve ljude koji su dolazili sa mnom u kontakt, tokom jednog dana.
Osećala sam ogromno zadovoljstvo. Toliko me je to povuklo. Svaki naredni dan me je ispunjavao, da sam ja već na polovini tog putovanja odlučila da ću da se zamonašim“.
Njen život u Beogradu
Odrasla je u Beogradu pa se priseća tog dela svog života: „Ja sam bila mlada, bila sam dete ovog grada. Verovatno vas zanima kako sam živela u ovom gradu.
Osećam se isto, samo sam u dubini svoje duše osetila da me u suštini više ispunjava bogosluženje kroz aktivan crkveni život koji ja nisam mogla toliko da doživim i osetim u ovom gradu. Dok sam živela u Beogradu, živela sam aktivno.
Izuzetno sam volela da idem na liturgiju u Nikolajevsku ckrvu u Zemunu, pa da pretrčim sav kej, od crkve do Brankovog mosta i nazad.
Zatim sam odlazila na posao, posle toga sam išla na Tašmajdan da plivam. Bilo bi već10 sati uveče, izlazila sam sa društvom, ali opet nisam bila ispunjena iznutra zato što sam bila energetski kapacitet, trebalo mi je više“.
(Žena)