Roditelji često ne slede striktno jedan stil, već prilagođavaju pristup prema situaciji…
Ne postoji univerzalni model roditeljstva, iako su neki danas zastareli. Ipak, postoje stari roditeljski pristupi koje bi mlađe generacije trebale ponovo prihvatiti.
Odgoj dece je lična odluka, a svaka porodica ima svoje vrednosti i načine na koje to radi.
Ne postoji univerzalni model roditeljstva, iako su neki pristupi, poput verovanja da deca treba da se gledaju, a ne da se slušaju, su danas zastareli.
Ipak, postoje stari roditeljski pristupi koje bi mlađe generacije trebale ponovo prihvatiti, prema stručnjacima sa portala YourTango.
Psiholozi govore o četiri glavna stila roditeljstva: permisivni, neuključeni, zanemarujući i autoritativni. Svaki stil ima različitu nivo uključenosti i utiče na emocionalni i psihološki razvoj dece.
Roditelji često ne slede striktno jedan stil, već prilagođavaju pristup prema situaciji, ali najvažnije je da budu stabilni i da podržavaju dete.
Ovo je deset tradicionalnih roditeljskih metoda i životnih lekcija koje bi trebalo ponovo vratiti:
Nestrukturirano vreme za igru
Kao što naglašava Američko psihološko društvo (APA), nestrukturirana igra koja nije organizovana od strane roditelja ili starije dece izuzetno je važna za razvoj samopouzdanja i nezavisnosti kod dece.
Osim fizičkog razvoja kroz aktivnu igru, nestrukturirano vreme omogućava kreativnost i učenje kontrole emocija.
“Kada deca imaju priliku da se igraju napolju i slobodno istražuju, razvijaju se u samopouzdane osobe,” navodi dr. Lisa Njuman, stručnjakinja za intuitivno roditeljstvo.
Porodični ručkovi i večere
Redovni porodični obroci, bez ekrana, omogućavaju kvalitetno povezivanje nakon napornog dana.
Stručnjakinja za zdravlje i ishranu Lisa Njuman kaže da “institucija porodičnih obroka podstiče zdrave prehrambene navike i donosi prednosti poput boljih ocena u školi, manje stresa i jačanja porodičnih veza”. Iako se porodični rasporedi često razlikuju, čak i zajednički doručak može imati pozitivan uticaj.
Obavljanje kućnih poslova
Kućni poslovi pomažu deci da razviju osećaj odgovornosti i samopouzdanja.
Prikladni zadaci podstiču decu da budu empatična i razvijaju osećaj vlastite vrednosti.
Studije sa Univerziteta Harvard pokazale su da deca koja obavljaju kućanske poslove postaju srećniji i uspešniji odrasli.
,,Davanje zadataka deci omogućava im da osete pripadnost porodici, što je temeljno za njihov razvoj,” navodi dr. Šeril Gerson, klinička socijalna radnica.
Manjak vanškolskih aktivnosti
Deca su često preopterećena aktivnostima i ne dobijaju dovoljno vremena za opuštanje. Psiholog dr. Ronald Stolberg smatra da je presudno da deca imaju slobodno vreme pored vanškolskih aktivnosti, kako bi se smanjio stres i kako bi naučila samostalno da se opuste i zabave.
Doživljavanje neprijatnih iskustava
Iako roditelji žele da zaštite decu od bola i stresa, povremeno izlaganje neprijatnim situacijama doprinosi razvoju otpornosti.
Dr. Šeril Gerson kaže da deca treba da nauče da se nose sa frustracijama i greškama kako bi razvila “mindset rasta” i izgradila emocionalnu otpornost.
Više vremena bez nadzora
Prekomerna uključenost roditelja može ometati dečju sposobnost regulisanja emocija i donošenja odluka.
Jelena Obradović, vođa studije sa Stanforda, izjavila je da “previše angažmana roditelja može ometati dečje sposobnosti kontrole pažnje i ponašanja.
Kada roditelji dozvole deci da preuzmu inicijativu, ona vežbaju samokontrolu i nezavisnost.”
Jednostavne proslave rođendana
Iako je važno da se deca osećaju posebno, ekstravagantne proslave nisu nužne. Jednostavni rođendani usmeravaju pažnju dece na zajedništvo i zahvalnost.
“Deca najviše uživaju u malim stvarima, poput kolačića i igara s balonima,” napominje dr. Njuman.
Čitanje knjiga umesto ekrana
Čitanje knjiga s decom pomaže u razvoju mašte i jačanju porodičnih veza. Dr. Ronald Stolberg tvrdi da ,,ekran nije u potpunosti štetan, ali prekomerna upotreba može negativno uticati na emocije i ponašanje dece.“
Volontiranje u zajednici
Učešće u zajednici uči decu vrednostima služenja i zahvalnosti. Kroz volontiranje, deca razvijaju osećaj pripadnosti i odgovornosti prema društvu. Dr. Stolberg ističe da ,,volontiranje donosi deci osećaj svrhe i pomaže im u emocionalnom sazrevanju.”
Lepe manire
Dobar odgoj uključuje učenje dece pristojnom ponašanju, poput ,,hvala” i ,,molim”, što su temeljne vrednosti poput poštovanja i ljubaznosti. Dr. Njuman objašnjava da se na taj način deci daje temelj za uspostavljanje zdravih odnosa i poštovanje prema sebi i drugima.
(NajŽena)