Julija Fišer iz Beča doživela je blisku smrt sa samo šest godina. Seća se nesreće koju je doživela 2003. godine i buđenja sa jakom glavoboljom, koja je bila simptom moždanog krvarenja. Zbog toga je bila hitno prebačena u bolnicu i smeštena na intenzivnu negu na dve nedelje.
Dok je bio na intenzivnoj nezi, Julija je imala iskustvo bliske smrti. Ona opisuje osećaj “odvajanja” od sopstvenog tela i osećaja “kao da je sa nje skinut sloj”.
Videla je kako lebdi dva metra iznad svog kreveta, posmatrajući sopstveno telo koje nepomično leži povezano na medicinske aparate, koji su je ‘održavali’ u životu. U početku nije u potpunosti razumela šta se dešava, ali je ubrzo shvatila da nešto nije u redu. Tada je došla zaključka da je mrtva.
Fišer objašnjava kako se iskustvo razlikovalo od gledanja sebe u ogledalu. Posmatrala je sebe i okolinu sa osećajem lakoće. Iako je pokušavala da pogleda svoja stopala ili ruke, nije mogla da ih vidi – naglašavajući bestelesnu prirodu svog iskustva.
After spending two weeks in intensive care and another two weeks in a regular ward, Fisher chose not to immediately share her experience with her parents. She felt they were too emotionally fragile at the time. It took her two years to process the event herself before discussing… pic.twitter.com/xFrpGwIOwp
— Vicky Verma (@Unexplained2020) August 20, 2024
“Najupečatljiviji deo je bila neverovatna tišina — tišina koju da uopšte ne možemo da doživimo na ovom svetu. Bilo je kao da pritisnete dugme za pauzu – bez pozadinske buke. Sve vidite u usporenom snimku”, dodala je.
“Kretala sam se ka belo – plavoj svetlosti”
Julija se prisetila i kako se kretala prema vratima ispunjenim svetlošću. Osećala je da je ta svetlost, kao mešavina bele i plavičaste boje, privlači tako da ne može da se odupre, ali ju je iznenada zaustavio glas koji ju je pitao da li želi da ide dalje. Ovaj glas nije pripadao nijednoj osobi koju je mogla da vidi, što je doprinosilo misterioznoj prirodi iskustva.
Dok je razmišljala o pitanju, pomislila je i na roditelje, što ju je na kraju velikom snagom povuklo nazad u svoje telo.
Roditeljima ispričala iskustvo posle dve godine
Nakon što je provela dve nedelje na intenzivnoj nezi i još dve nedelje na redovnom odeljenju, gde se oporavljala, Fišer je odlučila da svoje iskustvo ne podeli odmah sa roditeljima. Smatrala je da su u to vreme bili previše emotivno nestabilni i krhki.
Bile su joj potrebne dve godine da sama procesuira iskustvo, pre nego što je skupila hrabrost da o tome razgovara sa svojom majkom – koja ju je razumela i podržala da u budućnosti ispriča isto i širem auditorijumu.
Iskustvo je navelo Juliju da istražuje duhovne teme od malih nogu. Pohađala je seminare sa svojom majkom i duboko se zainteresovala za smisao života i šta se dešava posle smrti.
Ona veruje da duše dolaze na Zemlju kako bi spoznale različita iskustva i aspekte postojanja, kao što je opraštanje, a sve kroz iskustvo koje će proživeti u ljudskom telu.
(Žena Blic)