Cela Srbija je zavijena u crno nakon priznanja dvojice muškaraca Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića da su ubili devojčicu za kojom se tragalo deset dana.
Potraga za Dankom Ilić (2) iz Bora trajala je od 26. marta, kada se dete izgubilo majci iz vida dok je otišla po vodu.
Dvogodišnja devojčica je, kako je juče izjavio ministar Gašić, izašla na ulicu kada su na nju naleteli vozilom Dejan Dragijević i Srđan Janković, zaposleni u JKP „Vodovod“.
Ninoslav Cmolić načelnik UKP-a je izneo nove detalje o ubistvu devojčice Danke Ilić, na osnovu priznanja osumnjičenih.
„Svi smo i dalje u punom tempu, policija nije stala, ljudi iz UKP-a su 11. dan na terenu dan i noć. Nismo stali i nećemo stati dok ne pronađemo telo devojčice. Teza ‘nema tela – nema dela’ ne stoji, to smo dokazali u drugim slučajevima. Postoje drugi relevantni tragovi do kojih smo došli, ali u svakom slučaju nećemo stati dok ne nađemo telo. Mi smo jedan pravac istrage od starta bazirali na ova dva čoveka. Nismo zanemarivali nijedan drugi pravac, sumnjalo se i na otmicu, pa je tako došlo do priče o Beču. Ambasador Srbije je dosta pomogao, aktivirala se cela dijaspora… Do poslednjeg dana mediji nisu znali za ova dva čoveka. Ima tu još mnogo informacija koje mi nismo još uvek izneli. Radimo na tome i sad je to u nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru i nadam se da ćemo uspeti da pronađemo devojčicu, da koliko toliko donesemo utehu roditeljima i da mogu da bar sahrane svoje dete.“
Cmolić je otkrio i u kom momentu je policija shvatila da je zapravo onaj ko je „kriv“ jako blizu, s obzirom na to da je učestvovao na neki način u potrazi za devojčicom.
„Kada smo analizirali kamere, mi smo taj dan imali informaciju da se auto ‘Vodovoda’ zaustavio u blizini kuće oštećene. Analizirali smo GPS, mogli smo tačno da ispratimo kretanje. Mi smo njih identifikovali taj dan, obavili razgovor sa njima, poligrafski smo ih testirali. Oni su imali određene reakcije, ali to su bile zakasnele reakcije pošto su bili pod uticajem alkohola. U tom momentu posle evidentiranja mi smo njih pustili, nismo imali dovoljno, ali su nam odmah bili sumnjivi. Nastavili smo istragu i u njihovom pravcu i u drugim pravcima. Određeni deo operativne grupe je radio na njima, prateći njihovo kretanje i komunikacije, ali nismo mogli da zanemarimo činjenicu da se možda radi o nestanku.“, rekao je i dodao:
„U prvim momentima smo imali samo iskaz majke. To je nenaseljeno područje, gde se nalazi kuća. Tad je akcenat stavljen na majku. Sama njena reakcija je i nama bila čudna od stresa i šoka. Ja ne bih pričao o reakciji majke, nije moje da to govorim, ali nama je sve bilo sumnjivo i ništa nismo hteli da odbacimo. Tu noć je direktor ‘Vodovoda’ pozvao jednog od osumnjičenih da učestvuje u potrazi terena i on je učestvovao u pretrazi terena. Obrađivali smo u tom trenutku veliku količinu informacija, ko je sve ušao u zemlju ko je sve izašao. Bugarska granica je na 30km, Rumunska na 50. Preko 600 telefona smo pregledali baš iz tog mesta, sve to treba odraditi“, rekao je načelnik za Informer TV.
Načelnik UKP je izneo informacije i o osumnjičenima za ubistvo devojčice.
„Mi smo osumnjičenima odmah oduzeli automobile. Oni su bili saradljivi u početku. Nikad se nismo susretali sa takvim tipom ličnosti. To su ljudi iz siromašnih porodica, alkoholičari, po ceo dan rade i kod njih ne možete da vidite empatiju. Oni su išli sa posla, stali su u blizini kuće da uriniraju, krenuli su i posle 30-40 metara su udarili Danku s tim što vozač nije ni primetio da je udario, to je uočio suvozač. Izlazi, uzima dete ubacuje u zadnji deo automobila preko radne pumpe za izvlačenje vode i nastavljaju, mi po GPS-u vidimo da njihovo kretanje nije normalno. Oni su recimo 50-60 metara koja se prelazi za 29 sekundi, oni su prelazili 4-5 minuta sa određenim stajanjem. Jedina razlika u njiovim pričama je ko je udavio dete. Jer po njihovim pričama dete je bilo i dalje živo. Tu su počeli da prebacuju krivicu jedan na drugog ko je to uradio. Jedan je kasnije čuvao stražu, drugi je telo bacio na deponiju. To se desilo 26. marta, međutim deponija se pretraživala 30. marta.“, rekao je.
„Kako je jedan rekao 27. marta je telo prebačeno na drugu lokaciju. Oni su razdvojeni, ali ne možemo nikako da dopremo do osumnjičenog da nam objasni gde je telo. Jedan od njih sad već postaje svestan pritiska javnosti i policije, a jedna od naših sumnji je da je nešto gnusno urađeno sa telom. To je takav profil ličnosti… IQ je nizak, nema empatije. Imamo pomoć svih, ali još uvek ne možemo da nađemo telo. Nećemo spavati i naći ćemo telo sigurno, samo treba strpljenja. Njegova verzija priče je da ima blokadu i da ne može da se seti gde je telo. Pa se naprasno seti, odvede nas na lokaciju, mi pretražimo, pa on shvati da ipak to nije to. Imali su jednu komunikaciju telefonom i činjenica je da se njima priče poklapaju, da do detalja opisuju sve. Tragova krvi nema i tragova krvi nije ni bilo, dete nije krvarilo usled udarca“, rekao je načelnik i dodao da su mislili da ih jedan od osumnjičenih „zavitlava“:
„U jednom momentu smo mislili da nas zavitlava, onda pomislite da je zaista mentalno zaostao, a sa druge strane pokazuje znakove sociopate, sadiste, manijaka… Kao da ima više ličnosti u sebi. I onda je jako teško raditi sa njim. Sve otežavajuće okolnosti koje su mogle da nas zadese, su nas zadesile. Da se vratimo na snimak iz Beča. Čak sam i ja bio uveren da je to to dete. Otac je gledao snimak, rekao 99 posto. Majka je rekla da je to njeno dete. Ko smo mi da kažemo da nije, majka uvek prepozna svoje dete. Sve smo onda usmerili ka Beču. Imali smo mi i drugih pravaca, kombija, trgovaca decom, milion informacija i svaku smo morali da proverimo“, rekao je Cmolić.
(Kurir/Mondo)