U mnogim mestima u Srbiji postoji običaj iznošenja hrane na groblje na pomen ili na Zadušnice. Dok je jednima to potpuno normalno i kažu da se nigde ne jede tako dobro, drugi su šokirani, a etnolog objašnjava odakle potiče ovaj običaj.
Na TikToku se pojavio snimak sa jednog od naših groblja, ali ono što je prvo upalo u oči je količina hrane koja je stavljena na humku ispred spomenika. Iako to nije ništa novo i neobično da se hrana i piće iznose na pomen umrlom, bar kada su manja mesta u pitanju, ljudi su bili začuđeni tom praksom.
U vreme Zadušnica posebno je upadljivo koliko hrane i pića se nosi na groblje. Većina Srba su pravoslavci, ali ne treba zaboraviti da mnogi naši običaju potiču iz paganskog jer je tokom pokrštavanja te običaje trebalo zameniti hrišćanskim.
Etnolog Vesna Marjanović je odgovorila na jednostavno pitanje: zašto Srbi jedu na groblju?
Prema njenim rečima, hrana na groblju je određeni način da se komunicira sa mrtvima, a običaj je utemeljen u staroslovenskoj tradiciji.
Marjanović ističe da je veza živih i mrtvih naglašena pre svega na Zadušnice.
„U srpskoj tradicionalnoj kulturi zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada ‘deli’ za duše pokojnika i svih preminulih srodnika, predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima“, objasnila je ona za Blic.
„Groblje je sveti prostor gde borave duše predaka i pokojnika, te ono predstavlja mesto gde se ta komunikacija i ostvaruje, o svim zadušnicama u toku godine“, kaže Marjanović.
„U srpskoj kulturi je jedenje na groblju ostalo kao važan deo obredne prakse iz zagrobnih kultova čiji su koreni veoma duboki i vezuju se za prehrišćanski period“, objašnjava etnolog.
Trizna, gozba za pokojnika
Kod starih Slovena takođe su priređivane gozbe pokojnicima poznate kao trizne – kada su živi organizovali posebne svečanosti posvećene precima.
„Inače, hrana koja se na groblje iznosi za ‘deljenje’, prema verovanju ‘ide’ pokojnicima, pa je ona i raznovrsna i bogata. Kako se hrana postavlja na grobove ugošćavaju se i slučajni prolaznici i sirotinja“, kaže etnolog.
U skladu sa tim da pokojniku namenjujemo sve što mislimo da je voleo da jede i pije za života, i što želimo da mu na taj način „ugodimo“, jeste i pojava da često rođaci ostavljaju čak i upaljene cigarete na grobovima onih koji su bili pušači dok su bili živi.
„E, stvarno je bio strastveni pušač, vidi kako i sad ‘gori’ cigaru“, komentarišu ožalošćeni.
(Espreso/Mondo)