Prema Knjizi o Danilu, ovaj svetitelj je kao dete zajedno sa još tri mladića odveden u ropstvo u Vavilon gde su mu nadenuli ime Baltazar. Ipak, Danilo nije zaboravio svoje jevrejske korene i kulturni identitet.
U Vavilonu, Danilo je postao poznat po tumačenju snova i uspeo je da postane jedna od najznačajnijih ličnosti u tamošnjem kraljevstvu.
Ipak, zbog svoje vere ovaj prorok je bio proganjan unutar svoje nove domovine. Njegova tri prijatelja su bačena u užarenu peć zbog odbijanja da se poklone vavilonskom kralju Nabukodonosoru kao bogu, ali su na čudesan način spašeni.
I Danilo je bio bačen u lavovsku pećinu iz istih razloga, ali je i on čudom spašen, nakon čega je kralj, prema predanju, izdao dekret o poštovanju „Danilovog boga“. Ovo je umnogome uticalo na konačno proglašenje kraja jevrejskog ropstva u Vavilonu – 536. godine p.n.e.
Pravoslavni hrišćani proslavljaju Danila kao sveca i proroka. Sa druge strane, judaizam smatra Knjigu o Danilu sastavnim delom jevrejskog zakona, ali ne priznaje Danila za proroka. Islam priznaje Danila za proroka, iako se on ne pominje eksplicitno u Kuranu.
Narodno verovanje
U Srbiji se nekada verovalo da je ovaj dan dobar za gatanje, proricanje i gledanje budućnosti. U nekim krajevima stariji ljudi i danas znaju da noćas treba gledati u nebo i tražiti zvezde. Ako ih ima, naredna godina će biti rodna. Ako je oblačno i tmurno, čeka nas sušna sledeća godina.
Postoji verovanje da na praznik Svetog proroka Danila treba deci obući nešto novo od odeće, pa makar to bile i čarapice. To je uspomena na tri mladića koja su sa svetiteljem odvedena u ropstvo, ali su svejedno poživela i imala dobar život.
(Espreso / Srbija Danas)