Sutra, 27. novembra, održavaju se poklade, pred početak Božićnog posta, na dan Svetog Apostola Filipa.
Prema starom narodnom običaju trebalo bi da pripremite bogatu večeru i da se veselite sa svojim ukućanima. Proslavi Božića prethodi veliki božićni post u trajanju od 40 dana, ali pre njega idu Božićne poklade, koje prate različiti narodni običaji.
Poklade su zapravo domaće gozbe namenjene svim članovima porodice, a mogu da budu i seoska veselja uoči velikih postova. Njihovi nazivi se obično povezuju sa velikim postovima, pa kako ove prethode Božićnom postu, nazivaju se Božićne poklade.
Narodni običaji
Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode se različite trikove. Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.
Narodna verovanja
U zavisnosti od kraja i verovanja, različiti običaji se vezuju za ovaj dan. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.
Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: „Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac.“
Posle poklada sledi post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, odnosno hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića na izvesno vreme. To je telesni post, dok duhovni post podrazumeva i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela.
(Kurir)