On je jedan od najcenjenijih novinara i više neće nedostajati gledaocima u udarnim terminima. Kakav je u poslu, takav je i privatno – posvećen i odgovoran, naročito kad su u pitanju njegovi ćerka i sin.
Posle tri godine pauze, na zadovoljstvo brojnih gledalaca, Srđan Predojević ponovo je urednik i voditelj jutarnjeg programa Pink televizije petkom. U svojoj 52. godini postao je doajen ovog posla, neko kome se veruje i koga poštuju. Ozbiljan je i zanimljiv čovek, odan supruzi Mirjani, i brižan otac sina Stefana i ćerkice Sofije.
Koliko vam prija da ponovo radite u formatu koji vas je proslavio i koji ste voleli?
– Jutro je moja sudbina. Ta sila me je odredila u televizijskom smislu i odavno sam postao svestan da od nje ne mogu da umaknem. To što mi je profesionalno nekako bilo predodređeno 18 godina trudio sam se da na svaki način unapredim. Tim urednika s kojima sam radio od prve emisije skoro da je ostao nepromenjen, pa smo zajedno kao novinari sazrevali, ispravljali greške i došli do stadijuma da znamo koga bi trebalo zvati u goste i zašto. Ne može svako da gostuje, već samo onaj koji zna i ima šta da kaze. Već tri petka smo ponovo srećni, svoji na svome. Emisija je lepa, trudimo se da bude i pametna.
Nekoliko godina unazad vodite i uređujete „Vesti sa Srđanom“, gde su teme i sagovornici iz oblasti spoljne politike. Mnoge vaše kolege kažu da je lakše govoriti o drugima nego o problemima kod kuće. Je li tako?
– Da, i u teoriji postoji stav – ako želite da znate šta se dešava u vašoj zemlji, gledajte vesti susedne. Ova emisija je večernja i emituje se od ponedeljka do četvrtka, a želimo da svaka bude mala naučna studija. Iz nje saznajemo sve interakcije između suverenih država, s ciljem da onda bolje razumemo i unutrašnje političke teme.
Da li ste, baveći se svetom, zabrinutiji za našu sudbinu? Ima li nečeg što vas onespokojava?
– Sve me brine jer je ceo svet postao agresivan. Globalna politika više ne poštuje zakon, već samo silu, novac je postao nova ikona koja se ljubi, u ljude se uvukao strah i nepoverenje. Sve to se prelilo i na naša društva, odnose među ljudima, pa i medije. Čak su i reklame postale histerične, javni ton se udaljio od pristojnosti a kao posledica toga – deo društva i od savesti. Zato mi obe emisije radimo po starim principima: jasno, pristojno, bez komentara i stavljanja novinara u prvi plan, uz poštovanje osnova etike u medijima i javnom prostoru.
Radite i s mlađim kolegama. Kakva su iskustva s njima? Jesu li nove generacije površnije i manje potkovane za novinarsku profesiju?
– Oni su samo mladi i moraju da uče posao. Isti su kao što smo bili mi, uz dodatno opterećenje s društvenih mreža na kojima su svi navodno lepi, uspešni i bogati. Mladi novinari su danas isti kao i naši gledaoci – samo žele da rade ili gledaju ono što vole i time potvrde svoj stav. Algoritmi na internetu nude nam samo sadržaje koje želimo, pa ljudi greškom misle da ono što oni gledaju prati i voli cela planeta. Od televizije se očekuje da im saopšti njihov stav. Zato je na nama težak zadatak da proverimo te razne „istine“ i saopštimo tačnu vest koja se možda mnogima i neće svideti.
Roditelj ste dvoje tinejdžera, sina i ćerke. Na šta posebno obraćate pažnju u ovim nesigurnim vremenima?
– Jedini cilj mi je da od njih napravim dobre i poštene ljude. To je veoma teško danas jer na svakom koraku imaju modele koji se graniče s krajnostima. Imamo jakog, moćnog i nemilosrdnog neprijatelja – društvene mreže. Shvatio sam da protiv njih nema borbi zabranama, već rat dobijamo objašnjavanjima, poređenjima i nalaženjem boljih primera. Koliko smo kao roditelji uspešni, saznaćemo vrlo brzo. Zasad je važno da ne odustajemo, da i ličnim primerom pokažemo samo plemenite stvari kao prave i jedine vrednosti. Oni su sad u životnom dobu kad im je važno šta drugi misle, a mi ih učimo da se oslanjaju samo na sebe, svoje znanje i sposobnosti.
Postoje li stvari koje im – ako baš ne zabranjujete, smanjujete i ograničavate?
– Tokom radne nedelje ograničena im je upotreba telefona i računara za zabavu na najviše jedan sat dnevno. Sport je obavezan, on popunjava vreme praznog hoda a važan je i za pravilan mentalni razvoj. Rezultati u školi pokazuju da su pametni, umeju da uče i odgovorni su. Supruga i ja imamo poverenje u njih, ali kontrola je neophodna. Kad ostanu sami kod kuće zbog naših poslova, znaju da treba stalno da se javljaju, često i za nepotrebne stvari, ali je važno da budu svesni koliko brinemo za njih. Izgradili smo neraskidivu, zdravu vezu, zasnovanu na poverenju, ali uz jasnu granicu ko je roditelj a ko dete.
Vaš posao traži celog čoveka. Koliko imate vremena da se bavite decom?
– Meni je porodica na prvom mestu, pa tek onda posao i okruženje. Vreme za decu ima apsolutni prioritet i sve što radim uvek usklađujem s tom najvažnijom obavezom. A ona je lepa. Nikad na odmor nisam otišao bez dece, a često se dešavalo i da, kad moram u inostranstvo zbog posla, svi idemo zajedno. Oni kao turisti a ja da radim. Tako smo imali brojne najlepše večernje šetnje po Briselu, Parizu i drugim gradovima.
Gde biste još voleli s njima da odete?
– Obožavamo putovanje automobilom. Naš odlazak na letovanje traje i po nekoliko dana zato što put planiram tako da vidimo sve što je važno. Na primer, iz Sen Tropea smo se vraćali danima! Ne možete da prođete Nicu i Kan a da ih ne vidite, da ne pomirišete lavande iznad Antiba… Na putu do kuće morate da svratite i u Veneciju, da vidite kako se pravi staklo na ostrvu Murano. Mnogo toga ima da se vidi i u Sloveniji. Naši odmori su zato nešto kraći, ali su odlazak i povratak najinteresantniji!
Imate li u kući podelu uloga sa suprugom koja je advokat? Da li se zna šta su čije obaveze ili ih rešavate u hodu?
– Uloge su uvek muške i ženske, po nasleđenim modelima koje su usvojila i naša deca. Nemamo mnogo pravila, samo nekoliko, ali su ona usvojena kao mali ustav naše porodice. Pravila su jasna, mi smo u njihovom sprovođenju dosledni i nema glasanja o „amandmanima“ na bilo koja „podzakonska akta“.
Znamo da obožavate letenje, profesionalni ste pilot i to vam je hobi, strast i uživanje. Na kojim avionima letite i kuda?
– Žao mi je što me svi vide prvo kao novinara, dok ja sebe vidim isključivo kao pilota na privremenom radu na televiziji. Vazduhoplovstvo je moja druga struka a prva ljubav. Ta kancelarija s najlepšim pogledom je dokaz da sami držite sudbinu u svojim rukama. Zasad u porodici imamo dva pilota, jednog s važećom dozvolom, a drugog koji mašta da posle srednje škole takođe upiše pilotsku akademiju. Što se mene tiče, posle provedenih 15 godina u jednoj vazduhoplovnoj kompaniji, sada sam angažovan u kompaniji „Er Pink“, koja u svom sastavu ima 20 mlaznih aviona. Pripremamo ogroman projekat koji će značajno unaprediti vazdušni saobraćaj, ne samo u Evropi. O tome ćemo uskoro obavestiti ceo svet.
Za kraj jedno žensko pitanje. Koliko obraćate pažnju na izgled, odeću, asesoar? Šta volite da imate i nosite?
– Imam sreću da se bavim poslom u kome na to misle stilisti. A šta volim da oblačim? Sve ono što ne oblačim u emisijama, nešto obično, udobno, jednobojno, jednostavno, ali pristojno. Sve ono što možda oslikava i moj karakter.
(izvor: Stil)