Sveštenik Gojko Perović objašnjava šta se dešava u onim momentima kada nam se čini da nas je Bog napustio. „Bože nema te kad mi najviše trebam? Ja te tražim, a tebe nema.
I roditelj kada vaspitava dete ima pedagošku potrebu da nekad bude blizu, nekada daleko.
Roditelj je tu da posvedoči da će sve biti dobro, da će sve biti uredu. Isti taj roditelj, iz iste te ljubavi, skloni se iza onog drveta i pa ga nekad posmatra.
Ja se sećam jedne scene, kada smo bili na letovanju, a sin taman stasao da sam ide do prodavnice, ja sam krišom išao iza njega i pratio ga da vidim kuda on ide.
Ako tako mi iz najveće ljubavi radimo, prema našoj deci, pa se nekad sklonimo i izgleda da nas nema, a vrlo smo tu. I Gospod se nekada skloni i pusti nas. I ne samo da nas pusti, nas same, nego i pusti na nas svakakvih čuda i gleda dokle ćemo i kako ćemo izdržati.
(Espreso / Stil)