Od 80 najbogatijih na svetu čak je 69 njih svoje bogatstvo izgradilo od nule. Očigledno oni nešto rade bolje od svih ostalih, pošto oni kontrolišu oko 1,9 triliona dolara, što je suma kojom, s druge strane, upravlja sa 3,5 milijarde siromašnih ljudi.
Globalna nejednakost i dalje predstavlja vruću temu jer nije lako prihvatiti činjenicu da smo u drugih 99 posto. Da li je tačno da smo žrtve ili da smo premali da bismo stvorili svoje bogatstvo, tako da želimo deo onoga što su neki ljudi napravili sopstvenim rukama?
Iako svi volimo da mislimo da su svih 80 najvećih bogatih nasledili svoje bogatstvo, ovo vredi samo za njih 11. Preostalih 69 nezavisno je izgradilo svoje bogatstvo, često iz ničeg. Umesto da budemo ljuti na bogate i očekujemo od njih da dele luksuz sa nama, običnim smrtnicima, bilo bi bolje da pogledamo šta oni rade, a mi ne, kako bi mogli slediti njihove korake …
1. Bogati ljudi veruju u zakon o prihodima
Bogati veruju da će biti plaćeni upravo koliko doprinose tržištu. Drugim rečima, ako su stvorili proizvod koji drugi žele i trebaju, očekuju od drugih da to i plate. Siromašni ljudi često misle da bi se svi trebali platiti istim iznosom, bez obzira šta dobijamo od njihovog rada. Sa takvim mentalitetom, inovacije ne bi postojale, siromašni bi i dalje bili siromašni, ali ne bi ni postojali bogati
2. Bogat je da se fokusira na prilike, a ne na prepreke
Postoji priča o prodavcu cipela koji je otišao u daleku zemlju u kojoj niko nije nosio cipele. Prodavac je pokušavao nešto da proda, ali lokalni ljudi nisu obraćali pažnju na njega, pa je odlučio da se vrati nazad. Dok je odlazio, naleteo je na kolegu prodavca, kojem je rekao da se ne mora ni truditi jer tu niko ne nosi obuću.
Kad je ovaj to čuo oduševio se: „Niko ne nosi cipele? Znači da ću svakome u gradu prodati bar jedan par! Koja sreća da sam naleteo na ovo neotkriveno tržište!“ Sve je stvar perspektive. Siromašni često vide prepreke i brzo odustaju, dok bogati vide prilike i ulaze u arene o kojima drugi ni ne sanjaju.
3. Bogati se povezuju sa pozitivnim, uspešnim ljudima
Bogati ljudi znaju da je sve u stavu. Ako se druže sa ljudima koji se stalno žale na loše vreme, vladu i ekonomiju, i oni će početi raditi istu stvar. Ali ako se okruže ljudima koji konstantno pričaju o uspehu, šansama i pozitivnim stvarima, verovatno će na svet početi gledati iz sasvim druge perspektive.
Kao primer uzmite građane SAD-a i emigrante, koji imaju četiri puta veće šanse da postanu milioneri od onih koji su tamo odrasli. I to zato što emigranti na SAD gledaju kao na zemlju mogućnosti.
4. Bogati su spremni promovisati sebe i svoju vrednost
Oni se ne boje drugima reći koliko su sjajni u tome što rade i većinom nisu nimalo skromni ni sramežljivi. Iako i siromašni ljudi mogu biti sjajni u puno stvari, oni često sami umanjuju svoju vrednost (ili zato što im nedostaje samopouzdanja ili se ne vole hvalisati). A drugi zato smatraju da su njihove veštine – nikakve.
5. Bogati ljudi su iznad svojih problema
Siromašni ljudi vide problem, pripišu ga lošoj sreći i odustanu. Bogati se suoče s njim, razmišljaju o mogućim rešenjima i ne odustaju. Rade i rade dok ga ne reše.
6. Bogati žele sve, dok siromašni misle da mogu dobiti samo jednu stvar
Ekonomisti su osmislili termin „oportunitetni trošak“, što znači da ako odaberete jednu stvar, automatski gubite neku drugu. Tako razmišljaju i siromašni ljudi. Ako imaju određenu svotu novca, oni misle da je mogu potrošiti na jednu ili drugu stvar, ali ne obe, što zvuči logično. Ali bogati se usresrede na to kako da dobiju obe.
Recimo ako bogata osoba želi i sladoled i žvaku, od kojih svaka stvar košta pedeset dinara, koliko ona i poseduje, neće kupiti niti jednu od tih stvari nego pakovanje od 24 čokoladice koje košta 50 dinara. Zatim će izaći pred školu i prodati svakom detetu po jednu čokoladicu po ceni od 5 dinara. Tako će zaraditi 120 dinara. Na kraju će imati dovoljno da kupi sladoled, žvake i ostaće joj 20 dinara.
7. Bogati su usresređeni na neto vrednost, a ne na platu
Siromašni ljudi razmišljaju o tome koliko dnevno zarade, dok bogati ljudi znaju da to nije bitno. Možete puno zarađivati svaki dan, ali ako ne naučite kako zadržati nešto od tog novca, na kraju ćete završiti bez ijednog dinara. Ako se fokusirate na neto vrednost imaćete više prilika i moći ćete i u budućnosti „okrenuti“ više novca, piše Business Insider.
8. Bogati stalno uče i rastu
Mnogi današnji klinci misle da je potrebno da odrade tek toliko koliko je potrebno da dobiju diplomu, pa više neće morati pročitati ni jednu knjigu do kraja života. Ako ne promene mišljenje, verovatno će ostati siromašni.
Bogati pak kao da gladuju za znanjem jer znaju da što više toga nauče, imaju veće šanse uspeti. Prosečni milioner pročita jednu knjigu mesečno, zato što želi „rasti“ dok ne postane osoba kakva želi biti. Prosečna siromašna osoba ne čita, pa deluje kao da bogati konstantno uče i rastu, a siromašni misle da sve znaju.
9. Bogatima ne smeta da idu težim putem
Siromašni često ostanu siromašni jer idu lakšim putem. Recimo, mogli bi raditi za 200 dinara na sat u skladištu lokalne prodavnice u kojoj bi mogao naučiti puno toga o vođenju posla od pametnog poslovođe. Ne, njima se to čini premalo pa odaberu da rade za 300 dinara na sat u perionici veša.
Teži put ih je mogao učiniti uspešnim poslovnim ljudima, ali oni su odabrali put koji ih verovatno vodi u sve teži rad. Bogatima ne smeta da krenu težim putem, jer razmišljaju dugoročno. Trenutno im može biti teško, ali oni razmišljaju o tome kako im današnje iskustvo može pomoći u budućnosti. A znajte da bi, fokusirajući se i čineći stvari koje rade bogati ljudi, i vi mogli postati uspešni i bogati jednog dana.
(Izvor: Espreso/Kamatica)