Kao i većina tinejdžera, i ja sam bila ćudljiva i nesnosna. Na svu sreću, imala sam odličan odnos sa mamom i tatom. Uvek sam mogla da se poverim mami i uvek bih joj poverila kada zabrljam jer je uvek imala rešenje i podršku za mene. Celo svoje detinjstvo provela sam držeći se njoj za suknju. Ono što nisam znala je da će se vrlo brzo uloge potpuno zameniti i da ću ja morati da ponudim svoju suknju mami, piše Čajen Burkhalter iz Ilinoisa u svojoj ispovesti.
Imala sam 13 godina kad se to desilo, i sećam se tog dana kao da je bio juče. Moja majka, moj brat Džejkob i ja sedeli smo u dnevnoj sobi. Bilo je to obično popodne, Džejkob je tek stigao iz škole. Tata je spavao jer je radio treću smenu u bolničkoj apoteci. To je bila njegova standardna smena, pa smo popodneva uglavnom provodili bez njega.
Vodili smo sasvim običan razgovor, o školi, hrani i sličnom. Odjednom, mama je potpuno promenila temu i počela da priča o svojoj rođaci. „Sećate je se, zar ne? Ona moja rođaka koja ima partnerku?“, pitala nas je. Oboje smo klimnuli glavom. Nisam nikad mislila ništa posebno o toj ženi i bila mi je draga. Međutim, kada je majka postavila sledeće pitanje, otvorila sam usta od šoka.
„Vama je okej to što je ona homoseksualnog opredeljenja, zar ne“, pitala je. U porodici nikad nismo postavljali takva pitanja niti diskriminisali na osnovu toga, pa me je pitanje zaprepastilo. „Zašto nam to ne bi bilo okej“, pitala sam u čudu. Mama je očekivala odgovor mog brata, dve i po godine mlađeg od mene, koji nije baš slušao o čemu pričamo.
Mama je imala zabrinut izraz lica zbog koga mi se stomak vezao u čvor. Ustala je i rekla mi „Dođi ovamo“. Onda me je odvukla u moju sobu i zatvorila vrata. Pogledala me je direktno u oči i rekla mi: „Ja sam gej“.
Šta?
„Viđam se sa ženom“, rekla mi je mama.
Mama i tata su bili u braku. Spavali su u istom krevetu, tata joj je svakog jutra govorio „volim te“ i onda odlazio na posao. Mislila sam da imaju savršen brak. Ostala sam zapanjena, ali nisam htela da prokockam njeno poverenje.
„O, pa to je kul“, rekla sam, dok mi se u glavi vrtelo od šoka. Mami kao da je laknulo, pa se nasmešila i zagrlila me je.
Narednih par meseci čuvala sam maminu tajnu. Tata ništa nije sumnjao. To me je ubijalo. Nije me bilo briga što je mama gej, bilo mi je žao tate koji ništa ne zna.
Jednog dana sam na Fejsbuku napisala da sam depresivna zbog situacije u kojoj se nalazim. Imala sam 14 godina i nisam baš razmišljala o tome kako će drugi videti moj status, nisam razmišljala o posledicama. Par minuta kasnije, moja baba-tetka je komentarisala.
Mama je sve videla i naterala me da sve obrišem. Tada je moj bes proključao. Rekla sam joj dve reči zbog kojih i danas žalim: „Mrzim te“.
„Mrzim te i zahtevam da priznaš sve tati, inače ću mu ja reći“, viknula sam. Kroz suze je klimnula glavom i obećala mi je da će mu reći.
I zaista mu je i rekla i rešili su da pokušaju da spasu brak. Mama je raskinula sa devojkom. Naredne dve godine bile su užasne. Tata je opet počeo da pije, oboje su bili nesrećni, ali trudili su se da atmosfera bude kao nekad. Nisu želeli da se razvedu zbog nas, ali što se nas ticalo, oni su već bili razvedeni. Samo na slikama sa Fejsbuka bili smo i dalje velika, srećna porodica. Uživo, situacija je bila potpuno drugačija.
Kad sam imala 16 godina, mamin otac je umro. Mama i on nisu dugo razgovarali, pa je zbog toga bila još tužnija. Nešto u njoj se pokrenulo i rešila je da više ne želi da živi u laži. Pre sahrane rekla je tati da je njihov brak gotov.
Kad smo se vratili sa sahrane, mama se preselila u novu sobu i počela da se dopisuje sa nekom ženom iz Australije. Tata je ponovo pio i bio besan, ali trudio se da to ne pokaže pred nama, videlo se samo u očima. Često me je molio da sedim sa njim i pravim mu društvo.
Mama je krenula da vozi kamion, međutim na kraju je dala otkaz jer nije mogla da podnese da je toliko razdvojena od dece. Međutim, stvari su se drastično promenile u njenom odsustvu. Tata je počeo da provodi sve vreme sa jednim prijateljem svog brata i da pije više nego ikad. Nije mi se dopadao taj njegov novi prijatelj, ali nisam mogla ništa da uradim povodom toga.
Imala sam 16 godina u to vreme i počela da patim od napada panike. U jednom trenutku, tata me je naterao da sednem za sto, isti onaj za kojim mi je majka priznala istinu i rekao mi: „Onaj moj prijatelj, on je moj dečko“. Opet ista priča i opet isti šok.
A onda sam saznala nešto o svojim roditeljima što ranije nisam znala.
Kad je moj tata početkom 90-ih upoznao mamu, nije imao ljubavnog iskustva – sa ženama.
„Tvoja majka mi je bila prva heteroseksualna veza“, rekao mi je. Sigurna sam da su se i venčali jer je ona neplanirano zatrudnela. U svakom slučaju, oboje su svesno ušli u brak kako bi maskirali svoj pravi identitet.
Tata je bio sve bolesniji, što je mamu brinulo, a njegovog dečka ne.
„Verovatno je samo žutica“, govotio je njegov dečko. Ispostavilo se da je autoimuni hepatitis. Dečko je nestao, tata je bio u bolnici. Kad je ozdravio, vratio se kod svojih roditelja. Mama, brat i ja smo se uselili u stan 15 minuta udaljen od njih, kako bismo mogli da ga posećujemo. Polako ali sigurno, ponovo smo gradili svoju porodicu.
Stvari su se slegle i sve je bilo ponovo mirno. Ja sam završila školu i preselila se u susedni grad gde sam živela sa dečkom i našla posao. Tata je biseksualan i trenutno je u vezi sa jednom ženom. Živi sa njom i njeno troje dece. Mama živi sa devojkom već četiri godine. Mislim da je na kraju ispala hrabra. Ceo život provela je u lažima i strahu, a onda rizikovala sve da bi bila ono što jeste. Tata je izabrao da se ne ljuti na nju, već da i sam bude ono što jeste.
Moja porodica jeste drugačija i bilo je teško da svi prihvatimo sve to, ali uspeli smo, a uz njih sam ja naučila koliko je važno prihvatiti sebe bez obzira na okolinu, čak i kad je ceo svet protiv tebe.
(Izvor: Žena)