Veruje se da je Božićni post uveden još u 4. veku, a puno trajanje od 40 dana dobio je u 12. veku.
Post ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje, već uravnoteženu ishranu namirnicama biljnog porekla. U toku celog Božićnog posta ne jede se meso, beli mrs i jaja.
Postoji nekoliko stepeni posta:
1. Kada jedanput u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno nekuvanu, suvu – tzv. suhojedenje;2. Kada uzimamo hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan, ali kuvanu u vodi – tzv. post na vodi; 3. Kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana.
Kod ovakvog načina posta možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije – ovo je tzv. post na ulju i vinu; i 4. Kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana – tzv. post na ribi. 5. Za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.
U toku ovog posta do 17. decembra postimo: ponedeljkom, sredom i petkom postimo na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi; a od 18. do 24. decembra: ponedeljak, sreda, petak na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju.
Iako traje 40 dana, Božićni post nije tako strog kao Vaskršnji. Sastoji se iz telesnog i duhovnog aspekta. Telesni aspekt podrazumeva uzdržavanje od namirnica životinjskog porekla, osim vikendom i za vreme praznika kada se jede riba. Sreda i petak, a ponekad ponedeljak, prema crkvenom kalendaru su dani kada se posti na vodi.
Važniji od telesnog je svakako duhovni aspekt Božićnog posta koji podrazumeva uzdržavanje od negativnihmisli, loših dela, navika koje štete i nama i ljudima iz našeg okruženja. Duhovni post se odnosi na čišćenje srca, odnosno da se oslobodite svega što opterećuje i šteti duši, a izaberete ljubav i radost umesto negativnosti.
Takođe, duhovni post se praktikuje kroz molitve, praštanje, pomirenja, dobra dela. Cilj je proslaviti Boga, osvestiti u sebi dobre vrline, i sa novom i lepom energijom ući u novu godinu i proslaviti Božić. Post predstavlja pripremu za pričešće koje je ustanovljeno na Tajnoj večeri. Vernici se pričešćuju u hramovima kako bi podstakli svoj put zdravlja, ljubavi i spasenja.
Prva nedelja Božićnog posta završava se u mnogim krajevima Srbije primanjem svete tajne pričešća. Paroh vernike podseća da se svrha posta ne može postići ako se ne uzdrže od loših misli, reči i dela. Ovo je prva nedelja Božićnog posta i za Rusku pravoslavnu crkvu, Jerusalimsku patrijaršiju i Svetu Goru.
Druga i treća nedelja poste se na isti način, odnosno na vodi ponedeljkom, sredom i petkom, a utorkom i četvrtkom na ulju i vinu. Subota i nedelja razrešavaju se na ribu.
Poslednja nedelja posti se strogo, bez ribe i ulja, a na Badnji dan je najstroži post. Božić će, kao i svake godine, pravoslavni vernici obeležiti 7. januara 2023. godine.
(Izvor: Espreso / Opanak)