Veliku većinu Rusa bi jedino bilo briga ako bi Ukrajina pokušala da povrati kontrolu nad Krimom, koji je Moskva anektirala 2014, piše Fajnenšnal tajms. Gubitak te teritorije izazvao bi nesagledive posledice po Kremlj.
Za mnoge u Moskvi, povlačenje iz Hersona je podstaklo konfuziju i pokrenulo pitanja o tome koju će cenu Rusija platiti za ovaj rat. Najviše od svega, vest je doprinela opštoj uznemirenosti koju ljudi osećaju od kraja septembra, kada je Putin najavio vojnu mobilizaciju i prvi put uneo rat direktno u ruske domove, piše Fajnenšel tajms.
Iako se život u Moskvi nastavlja kao da se ništa ne dešava, dok su kafići i restorani puni ljudi, najnovija anketa nezavisnog Levada centra, objavljena prošlog meseca, pokazala je da je 88 odsto ljudi „zabrinuto“ ili „veoma zabrinuto“ zbog razvoja događaja u Ukrajini. Samo 36 odsto Rusa je reklo da veruje da zemlja treba da nastavi borbu, dok većina smatra da je vreme za mirovne pregovore.
Čini se da Rusi ne osećaju ni privrženost novookupiranim teritorijama koje je Moskva anektirala uz veliku pompu, nakon što je tamo održala referendume. Kao rezultat toga, mnogi su ravnodušno reagovali na gubitak oblasti kao što je Herson.
„Naravno, prilično je neverovatno kako su se ruske vlasti lako oprostile od Hersona“, napisala je na društvenim mrežama Tatjana Stanovaja, osnivač nezavisnog projekta R. Politik. „Izgleda da se ni ljudi ne drže čvrsto za nove ‘teritorije’.“
Ona je ukazala na nedavno istraživanje Levade u kojem se od Rusa tražilo da navedu glavne događaje kojih se sećaju iz vesti. Samo 9 odsto se setilo referenduma i aneksije – iako se to dogodilo baš u vreme kada je istraživanje sprovedeno.
Šta će za Putina značiti povlačenje iz Hersona?
Povlačenje Hersona neće uticati na Putinov rejting, rekao je za RTVi na ruskom jeziku Lev Gudkov iz Levade. Vremenom bi to moglo narušiti veru u predsednika kao lidera, rekao je on, ali za sada će „cenzura i propaganda raditi na ublažavanju značenja ovog događaja i ozbiljnosti ovog poraza“.
Državni mediji su povlačenje objasnili kao tešku, ali neophodnu odluku, donetu da bi se spasili životi hiljada ruskih vojnika. Komentatori u ultranacionalističkom, proratnom taboru negodovali su na odluku i ovo objašnjenje, ali kritike su u poslednje vreme tiše nakon oštrih upozorenja Kremlja, piše Fajnenšnal tajms.
Međutim, nezadovoljstvo tinja privatno. Bivši visoki zvaničnik rekao je da gubitak Hersona samo šest nedelja nakon što ga je Putin proglasio delom Rusije ukazuje na nedostatak strateškog planiranja od strane Kremlja. „To je potpuno loše upravljanje. Ne mogu da razmišljam dva koraka unapred. Ovo je potpuno ponižavajuće“, rekao je bivši zvaničnik, želeći da ostane anoniman.
Krim je za Ruse svetinja
Veliku većinu Rusa bi jedino bilo briga ako bi Ukrajina pokušala da povrati kontrolu nad Krimom, koji je Moskva anektirala 2014, rekao je Aleksej Venediktov, dugogodišnji urednik radio stanice Eho Moskva. Poluostrvo je među Rusima steklo gotovo mitski status, posebno kao omiljeno mesto za odmor. Za većinu, „Krim je svetinja“, rekao je Venediktov.
„Postoji osećaj uzrujanosti među moskovskim elitama. Politički i poslovni krugovi ne vole turbulencije i uznemireni su načinom na koji su vojni neuspesi doveli marginalne ličnosti, kao što su čečenski vojskovođa Ramzan Kadirov i vođa paravojnih jedinica Jevgenij Prigožin, u politički prvi plan. „Sada da se zamrzne sve ovako kako jeste, bili bi zadovoljni“, kaže novinarka.
Ali malo ko se oko Putina usuđuje da govori protiv invazije, rekao je ruski oligarh pod zapadnim sankcijama za Fajnenšel tajms. „Bezbednost je pod Putinovom kontrolom. On postavlja svoje telohranitelje za ministre i guvernere. A promena u javnom mnjenju se ne dešava. Otišli su milioni ljudi koji su protiv rata“, kaže on.
(Izvor: Mondo)