Svako ko nema rešeno stambeno pitanje, prethodnih nedelja nije mogao da izbegne da ne čuje, ili ne pročita nešto o povoljnijim uslovima stambenog kreditiranja koji su došli sa novom Uredbom Vlade Srbije.
Ma koliko, međutim, posedovanje sopstvene nekretnine izgledalo primamljivo, pre nego što se odlučite da uzmete kredit i na taj način rešite stambeno pitanje treba dobro razmisliti o tome – da li je to baš sada najbolje rešenje za vas?
Ukoliko se potrudite da date realan odgovor na ovo pitanje, uštedećete sebi mnogo novca na dugi rok.
U čemu je trik? Kupovina i posedovanje nekretnine vuče sa sobom mnoge troškove o kojima ne razmišljamo. Najčešće nam je u glavi samo jedna misao: „bolje je da plaćam ratu kredita za moj stan, nego da živim kao podstanar i plaćam isto toliko za kiriju”. Međutim, ta računica nije uvek istinita, jer je mnogo kriterijuma koji odlučuju o tome šta je isplativije.
Koliko vremena planirate da ostanete u jednom gradu?
Kupovina kuće vas vezuje za lokaciju i važno je da znate koliko ćete se zadržati u tom gradu. Tržište nekretnina u Srbiji karakteriše mala fleksibilnost i kupovina nekretnine na nekoliko godina, nije isplativa investicija, pogotovo ako planirate da se posle određenog perioda odselite.
Kupovina nekretnine vuče troškove poput poreza, prenosa prava, usluge agencije za nekretnine, renoviranja koje je skoro neizbežno ako ulazite u stariju nekretninu, ulaganje u nameštaj… pa je veliko pitanje, da li ćete kad saberete sva ulaganja, moći prilikom prodaje da dobijete sumu novca dovoljnu da budete „na nuli”.
Generalno, na kratak rok koji je manji od 10 godina (naročito ako ćete nekretninu finansirati iz kredita) rentiranje stana je uvek jeftinija opcija.
Da li su vaša primanja stabilna?
Ako ste u toku nekoliko poslednjih godina često menjali poslove i ne očekujete bolju situaciju u budućnosti, kupovina nekretnine nije dobro rešenje.
Vlasništvo nad stanom ili kućom podrazumeva dosta redovnih troškova: hipoteku ako ste se zadužili, porez na imovinu, komunalije, održavanje, osiguranje… Ukoliko vaši prihodi nisu stabilni i niste sigurni da ćete sva ta plaćanja moći da izvršite, najam nekretnine je ono za šta treba da se odlučite.
Koliko možete novca da izdvojite za troškove stanovanja?
Vodič za ovo pitanje neka vam bude računica – koliko trenutno izdvajate novca za najam stana i koliki je maksimalni iznos koji ste spremni da platite za troškove stanovanja?
Da biste što preciznije izračunali tu sumu potrebno je da pripremite detaljan mesečni plan kućnog budžeta. Ukoliko kupovinu nekretnine planirate da finansirate kreditom računajte da će maksimalni iznos rate biti oko 50 odsto vaših primanja. Pitanje za vas je – da li možete da pokrijete sve svoje životne troškove sa novcem koji vam preostane?
Ukoliko vam, recimo, na rentiranje stana odlazi već trećina primanja, i teško vam je da preživite mesec, kupovina nekretnine u ovom trenutku nije pametno rešenje za vas.
Kao što smo već napomenuli kupovina nekretnine podrazumeva i učešće, dodatne troškove na ime poreza, prenosa prava, koje ne pokriva kredit, pa je ako nemate ušteđen novac za te troškove, pametnije da i dalje rentirate stan.
Jeste li u mogućnosti da štedite?
Još jednom, morate da pregledate sve stavke vašeg kućnog budžeta i da vidite koje su mogućnosti da mesečno uštedite neku sumu novca? Naime, kada iznajmljujete stan, velike popravke ili oštećena na nekretnini koja nisu nastala kao posledica vašeg nemara (na primer, pukla je vodovodna cev) najčešće nije vaš trošak, nego trošak vlasnika nekretnine.
Kada nekretninu posedujete, morate da računate i sa tim da će vam uvek trebati neka ušteđevina kojom ćete pokriti troškove tih „hitnih slučajeva” kao što je pucanje fasade, vodovodnih cevi, popravka instalacija…
Možda vaša računica pokazuje mogućnost da uštedite više kao vlasnik nekretnine, nego kao podstanar, ali važno je da uvek u vašim finansijama ostavite prostora za te nepredviđene troškove.
Ukoliko je vaš kućni budžet „nategnut” toliko da nema mesta ni za kakvu štednju, nepredviđeni troškovi na vašoj nekretnini mogli bi da vas uvedu u dodatne dugove, što nikada nije dobra opcija.
Da li je za vas važno da imate svoj stan?
Kada pročitate ovo pitanje, mnogi će reći da ga uopšte i ne treba postavljati, odnosno da tako nešto ne treba dovoditi u pitanje. Drugi način da ga postavimo može biti – Koliko je loše posedovanje nekretnine? Vlasništvo nad nekretninom, kao i sve drugo, stvar je izbora. Samo vi možete da odlučite da li je za vas važno da posedujete nekretninu ili ne.
Pre tri, četiri decenije većina nas živela je u stanovima koji su pripadali državi i malo nas je imalo svoju nekretninu. Danas je situacija drugačija. Posedovanje nekretnine vrsta je ekonomske sigurnosti koju smatramo prioritetom, ali stvarna želja da dođete do nekretnine uveliko će diktirati i vaše ponašanje prema novcu koji posedujete.
Ukoliko zaista želite da imate nekretninu, opet bacite pogled na svoj kućni budžet. Na primer, možda dođete do zaključka da se možete odreći odlaska u bioskop, zimovanja, odlaska u teretanu, ili redovnog obedovanja van kuće. Spremnost da promenite svoje loše navike u potrošnji, diktiraće tempo uvećavanja vaše štednje koju ste namenili za kupovinu stana.
Ako kupujete stan ili kuću, možda ćete morati da ograničite svoje troškove i to ne smete da zaboravite. Kada pravite računicu za kupovinu nekretnine, dobro sagledajte kakav stil života želite da vodite u godinama posle kupovine stana i da li ćete imati dovoljno novca da to finansirate.
Šta kaže nova uredba?
Novom uredbom o subvencionisanim stambenim kreditima, Vlada Srbije je povećala limit mesečnih primanja sa 120.000 na 150.000 dinara, smanjeno je učešće koje plaćaju građani na pet odsto, a kamata će iznositi maksimalno 4,5 odsto plus šestomesečni euribor.
Prema novoj uredbi, kredite će moći da uzmu i bračni parovi stariji od 45 godina, maksimalan rok otplate je 30 godina, a korisnik kredita ne sme da ima više od 70 godina pri isplati poslednje rate kredita. Subvencije države daju se za kupovinu novoizgrađenih stanova ili objekata u izgradnji, naveli su u nadležnom ministarstvu i ocenili da će to pomoći oporavku građevinske industrije u Srbiji.
U Srbiji oko 4.000 problematičnih stambenih kredita? Prema podacima Udruženja banaka na dan 31. decembra 2011. godine bilo je odobreno ukupno 85.676 kredita, pri čemu je ukupna suma koju građani na ime tih kredita treba da vrate banci 296,6 milijardi dinara. Ukupno 4.085 građana ima problema sa otplatom kredita.
(Izvor: Espreso / Kamatica)