Novinarka Mina Smiljanić optužila je dr Tomislava Krajinovića za akušersko nasilje u GAK Narodni front, nakon čega je usledio niz novih objava žena koje tvrde da su imale sličnu situaciju. Među njima je bila i Svetlana M. iz Obrenovca, koja je za MONDO potvrdila da ju je isti lekar vređao i maltretirao, sve dok mu nije ponudila novac.
Nakon ovih slučajeva, pokrenula se priča koliko je u Srbiji često da se porođaj „doplaćuje“, kada je normalno da se lekar „časti“, zašto je sve češće da se trudnica najpre upućuje u privatnu ordinaciju, gde radi lekar koji će nakon toga izvršiti porođaj i kako se na ovaj način unižava ugled većine lekara koji zakonski obavljaju svoj posao.
BEZ PRIVATNIH ORDINACIJA I PLAĆANJA SVE PROŠLO DOBRO
Redakciji MONDA obratila se Milena Mišković (31) koja je za MONDO ispričala različita iskustva sa dva porođaja u istoj bolnici.
„Kao neko ko radi kao zdravstveni radnik nikada nisam pomišljala da je situacija da ‘doktoru moraju da se daju pare na porođaju’ zaista takva kakvom se predstavlja. Znam da određeni lekari uzimaju neke iznose, dok pored njih ima divnih drugih lekara, sestara, anesteziologa i babica kojima se na ovaj način narušava ugled. Zato na svom prvom porođaju nikome nisam plaćala privatne preglede, u bolnici je sve prošlo normalno, to je za mene bilo jedno lepo iskustvo. Od lekara koji je bio smiren, staložen i odgovoran, pa sve do anesteziologa i sestara, svi su bili ljubazni. Ipak, na drugom porođaju, nakon četiri godine, imala sam potpuno drugačije iskustvo“, kaže Milena Mišković.
ČEKALA SATIMA ZATO ŠTO „NIJE NIČIJA“
Kada se drugi put porađala u istoj bolnici, nije mogla da pretpostavi da će satima čekati u bolovima zato što „nema svog lekara“. „Sestre u sali su me gledale kako se mučim satima, čekajući da neko dođe da me pregleda zato što ‘nisam ničija’, nisam išla privatno ni kod jednog lekara da bi me smatrao ‘svojim pacijentom’. Niko nije hteo da me pogleda, molila sam za epidural, dok me je doktor, koji je došao nakon pet sati, samo pogledao i rekao da ‘to nisu nikakvi bolovi’. Kada mi je porođaj krenuo doktor se šetao okolo, dok su me babice porađale. Na kraju sam zbog njegovog nemara tokom ušivanja dobila bolničku infekciju. I sve to kada nisam bila u stanju da reagujem, da se pobunim, da mislim na bilo šta, osim na dete koje treba da rodim“, kaže Milena.
POZNATA TARIFA OD 500 EVRA?
Kako kaže, na teži način je shvatila zašto je postao trend da žene privatno idu kod lekara kod kojeg žele da se porode ili da u krajnjem slučaju daju novac na samom porođaju, kako bi sve prošlo kako treba.“Iskustvo žena u mojoj okolini je takvo da su morale da daju novac da bi bile sigurne da će doktor uopšte doći na porođaj, da bi ih neko pogledao kada porođaj krene, a ne kao što je bilo kod mene.
Tarifu gotovo sve trudnice u našoj zemlji znaju, praćenje trudnoće košta 500 evra, a da se doktor pojavi to je još 150. Ima i onih koji daju 300 evra pre, a 300 posle porođaja. Smatrala sam da to nije potrebno i da se time samo vređa lekarska struka. Ipak, ne bih više da rizikujem da mi se ponovi loše iskustvo i agonija bolova i kada bih se ponovo porađala, sigurno bih ‘častila’ lekara“, kaže Milena.
ZAŠTO JE OVO POSTALA PRAKSA?
Prema poslednjem istraživanju Udruženja građana „Roditelj“ o korupciji u zdravstvu GI „Majka hrabrost“, 48 ispitanika odgovorilo je da je dodatno platilo lekaru, babici ili i lekaru i babici za porođaj, 39,5 ispitanika koji su odlučili da dodatno plate za zdravstvene usluge prilikom porođaja, 18,2 ispitanika odgovorilo je da su zdravstvenim radnicima dali materijalni poklon, dok je 15 ispitanika u komentarima je spomenulo i dodatno plaćanje anesteziologu koji je prustvovao porođaju.
Iako se o tome ne pričaju otvoreno ni lekari ni roditelji bebe, ova vrsta mita kao da se sve više podrazumeva i tome treba stati na put.
„Ima porodilja koje su prošle dobro bez dodatno plaćenog dinara, a ima i onih koje su svojevoljno častile lekara. Glavni problem je što ima previše onih koje znaju da moraju da plate da bi dobili epidural, da bi imali pažnju lekara ako nešto krene po zlu i da bi se taj lekar uopšte pojavio. Mnogima ‘čašćavanje’ lekara podrazumeva ‘da je to red’, ali i kako bi mogle da ih zovu u svako doba dana i noći. Zato smo mi pacijenti dobrim delom krivi za ovakvu situaciju“, kaže Milena Mišković.
ISTO KOŠTAJU PRIVATNE ORDINACIJE
Kada se sve uzme u obzir, porođaj koji treba da bude besplatan može da košta i do 1.000 evra, bilo davanjem mita, poklona ili novca privatnim ordinacijama.
„Stalno nam se javljaju žene koje su imale neprijatna iskustva sa lekarima u trudnoći. Žene vode trudnoću u privatnim ordinacijama lekara koji rade i u porodilištima. Jednom mesečno urade ultrazvuk, pregled, analize, razni testovi, CTG, a neke čak i mnogo skuplje analize, kao što je amniocenteza, tako kada se sve sabere mnogo više daju nego one koje plate samo za porođaj. Sve to je donekle potrebno, ali treba da se napravi neki red i protokol, kako se ženama ne bi uzimao novac na sve strane samo zato što vode trudnoću“, kaže dr Nenad Lukić, ginekolog.
POŠTENI LEKARI OSTANU U SENCI
U zdravstvenim ustanovama u Srbiji ima ogroman broj lekara koji nikada nisu uzeli nikakav poklon, koji su odbili gotovo svaki vid zahvalnosti pacijenta i oni su pravi primer profesije.
„Problem je što su oni u senci nekih drugih lekara koji su navikli da ih čašćavaju, koji ne traže ali i ne odbijaju ‘znakove zahvalnosti’, koji u suštini nisu časni. Ima raznih lekara, i svaki vid korupcije treba prijaviti. Znam da žene često žele da zaborave sva neprijatna iskustva iz porodilišta i to je najčešći razlog zbog kojeg ne prijavljuju lekare za traženje mita, ali od toga se ne sme odustati“, kaže za MONDO dr Nenad Lukić, ginekolog privatne ordinacije.
UGOVOR O POKLONU
Da podsetimo, zakonom je dozvoljen nenovčani poklon čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5 odsto prosečne plate, 23 evra, a ukupna vrednost nije veća od prosečne neto plate, 426 evra. Ovaj zakon usvojen je pre dve godine u Skupštini Srbije i u njemu se kaže da pacijent lekaru može da iskaže „zahvalnost“ poklonom manje vrednosti.
„Izuzetno od stava 5. ovog člana, iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5 odsto, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom“, piše u našem zakonu.
(Izvor: Mondo)