5. oktobra 1973. godine preminula je Milunka Savić, najodlikovanija žena u istoriji ratovanja. Priča o njenom životu i herojstvu je nešto što bi svako trebalo da zna, a naročito je zanimljiva anegdota sa francuskim vojnicima koja se desila između dva svetska rata:
Milunka Savić- Gligorević bila je srpska heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Napredovala je u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“, gde je dobila čin narednika. Ova hrabra Srpkinja je žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja, a ranjavana je čak devet puta.
Rođena je u selu Koprivnica u Raškoj kao najstarije o četvoro dece u porodici. Mada je izrasla u lepu, stasitu devojku, udaja je nije zanimala, već se 1912. godine. Tokom mobilizacije za Balkanski rat, prerušila u muškarca i prijavila pod imenom Milun Savić.
Njen anatomski pol otkrilo je bolničko osoblje, posle ranjavanja u Bregalničkoj bici. Skoro godinu dana posle pristupanja srpskoj vojsci. U Prvom svetskom ratu, takođe se prijavila kao obrovoljac, i bila je deo“Gvozdenog puka“ najelitnijeg Drugog puka srpske vojske.
U jesen 1915.u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije.Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama. Tu se istakla u bici na Kajmakčalanu u okuci Crne reke, kada je „Gvozdeni puk“ bio priključen 122. francuskoj kolonijalnoj diviziji.
Tada je sama zarobila 23 bugarska vojnika! Između dva svetska rata Milunku Savić su poštovali širom Evrope i sveta. Bila je i ostala žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.Pozivali su je na proslave jubileja, obilaska ratišta, polaganje cveća na grobove palih boraca.
Iako bez škole govorila je i pisala engleski i francuski, dovoljno dobro da ravnopravno komunicira sa saborcima. Tokom jedne svečanosti u Solunu, francuski vojnici su je provocirali kako ne može da baci bombu dalje od 10 koraka.
Milunka je uzela flašu konjaka, težine dve ručne bombe, i bacila je dalje od 40 koraka. Francuzi su ostali bez teksta, a general Mauricio Saraj poklonio joj je 18 boca najfinijeg francuskog konjaka u znak izvinjenja. Piće nije odbila ali jeste ponudu da se preseli u Francusku i obije njihovu vojnu penziju.
Kako su je saveznici cenili, tako ju je sopstvena država zaboravila i zapostavila. Posle rata, heroina Velikog rata radila je u BiH kao kuvarica, bolničarka, čistačica. Iako je bilo reči da se sahrani u Aleji velikana to se nije dogodilo, na veliku sramotu države.
Njeni ostaci su tek 2013. premešteni u Aleju, 40 godina nakon što je preminula u Beogradu. O ženi koja je fascinirala ceo svet, koju su Francuzi prozvali „srpskom Jovankom Orleankom“ u Srbiji niko nije napisao biografiju, nema je u muzejima, a retko i u udžbenicima.
Kada je na njenoj kući na Voždovcu, današnjoj Ulici Milunke Savić, postavljena spomen ploča, porodica o tome uopšte nije bila obaveštena.