Hiljade demonstranata na ulicama Beograda tog 27. marta 1941. godine uzvikivalo je “Bolje rat nego pakt” i “Bolje grob nego rob”.
Jugoslavija je tako zauvek napustila politiku približavanja Hitleru i odabrala mnogo teži, ali u očima građana ispravniji put – onaj koji je neizbežno vodio u rat koji je već plamteo širom Evrope. Ono što mnogo ljudi ni danas ne zna je to da je bes koji je tog dana izbio na ulicama prestonice bio “podpomognut” britanskom propagandom.
O tome da li je puč zaista sponatano otpočeo i koja je uloga Britanaca u događanjima 27. marta i danas se raspravlja. Većina istoričara se slaže da je uticaj svakako postojao.
Nakon pada Francuske, Britanija je vodila žestoku anti-nemačku agitaciju u preostalim neokupiranim zemljama Evrope. U Jugoslaviji, veliki deo političke elite je bio pro-Britanski orijentisan, zbog savezništva u I svetkom ratu i Britanija je i te kako znala da to iskoristi.
Preko, u Jugoslaviji veoma slušanog, Radija slobodnih nacija 26. marta, u sam osvit puča, emitovan je zapaljiv govor Leopolda Emerija, ministra za Indiju, koji je narodima Jugoslavije poručio da jugoslovenska vlada ne može polagati pravo na to da jednim svojim potpisom “otpiše čast i nezavisnost 16 miliona Jugoslovena“.
U izazivanju puča, Britanci su računali i na tradicionalni temperament Srba. Ostalo je zapisano da je britanskoj Službi za specijalne operacije — SOE o potpomaganju puča u Beogradu pomogla i predstava koju je u svojoj istoriji o Srbima, prvoj na engleskom jeziku, ostavio Herold Tempreli.
– Srbi su u stanju da svom vladaru oproste mnoge nedostatke, ali ne i nedostatak patriotizma. Vladar koga Srbi optuže za nepatriotizam, pre ili kasnije, biva nateran na abdikaciju ili ubijen – zapisao je Tempreli. Nakon toga, Britanci su znali da je to “karta” na koju je potrebno igrati jer je kneza Pavla, koji je pristao na sporazum sa nacistima, za “nepatriotizam” najlakše optužiti.
Zbog jakih veza između Anglikanske i Srpske pravoslavne crkve, britanska vlada je mogla uticati i na zvaničan stav Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Gavrila da istupi i podrži pučiste što se 27. marta i dogodilo.
Ostalo je zabeleženo da se tog 27. marta u Britanskom poslanstvu u Beogradu točio šampanjac i slavilo. Demonstracije su ovekovečili beogradski snimatelji Andra Glišić i Zarije Đokić, a jedna kopija je odmah poslata u London.
Valja pomenuti još i ovo – iako se tog dana na ulicama našlo nekoliko stotina hiljada besnih demonstranata, protesti su prošli bez incidenata. Nije bilo žrtava, a slomljen je samo jedan izlog – nemačke turističke agencije. Epilog – smena namesnika kneza Pavla Karađorđevića i vlade Cvetković-Maček i otklon od Hitlerovog Trojnog pakta.
(Izvor: Šajkača)