Tog dana, moj sin je bio hrabriji nego inače. Bio je radoznao. Bio je samostalan. I u jednoj sekundi, naši životi su se promenili, a njegov okončao. Noa je trebalo da tih dana napuni dve godine, a rođendan nije dočekao.
Bio je to prvi dan naše selidbe. Majka mi je umrla tri meseca ranije, a mi smo se useljavali kod mog oca kako bismo mu pravili društvo, ali i uštedeli malo novca. Otišla sam do kuhinje na par minuta i ostavila otvorena vrata. Par koraka od mene je Noa gledao televiziju i grickao suvo grožđe. Moj suprug je zajedno sa mojim ocem majstorisao u garaži.
Zadnja vrata vodila su direktno u dvorište i bazen. Noa je bešumno otvorio vrata za koja sam bila ubeđena da nikada ne bi mogao fizički da otvori. Kada sam ušetala u dnevnu sobu videla sam da ga nema pred televizorom i pretpostavila želi da se igramo žmurke.
„Noa! Gde si?“, pitala sam i dozivala, usput ga tražeći, uverena da se igramo. Ja sam pretraživala kuću, a moj muž i otac tražili su ga u dvorištu. Par sekundi kasnije čula sam vrisak i pljusak vode. Muž je skočio u bazen, a otac je pozvao Hitnu pomoć. Ja sam za to vreme ukočena i šokirana stajala u kuhinji. I dalje čujem glas svog oca koji se dere “U bazenu je! Dođavola! U bazenu je”.
Nikada mi do tog trenutka nije bilo na kraj pameti da je potrebna dodatna opreznost kada na istom mestu imate i bazen i dete. Svekrva me je upozoravala na to, a ja sam odmahivala glavom i govorila da se podrazumeva da dete nikad neće biti u dvorištu bez nadzora. Moja svekrva živi na Floridi gde praktično svaka kuća ima bazen, i naslušala se priča o davljenju dece u njima. Ja sam, s druge strane, iz Nju Džerzija i nikada nisam imala pojma kakve sve opasnosti nosi bazen.
Tog dana sam potcenila Nou. Uvek je bio dobar i mio dečak, ništa više nemiran od prosečnog dvogodišnjaka. Zapravo, uglavnom je bio oprezniji od svojih vršnjaka. I baš tog jutra smo moj otac i ja pričali o tome koliko je Noa vezan za mene. Ovo govorim za sve majke koje ovo čitaju i misle u sebi da njihovo dete to niklad ne bi uradilo. I ja sam to mislila. Ni danas ne mogu da kažem sa sigurnošću da li su vrata dvorišta bila zaključana.
Da sam imala malo više svesti o tome kolika opasnost vreba, sigurno bih nekoliko puta proverila da su zaključana. Istraživanja kažu da se najviše slučajeva utapanja u kućnim bazenima vezuju za decu između jedne i četiri godine. Istraživanja kažu i da je neophodno postaviti ogradu oko bazena, jer se time rizik od davljenja umanjuje za 83 odsto. Sve sam to saznala prekasno.
(Izvor: Kurir)