U Srbiji gotovo 50 odsto stanovništva ima dijagnostikovanu hipertenziju, odnosno povišen krvni pritisak.
Pacijenti sa ovom dijagnozom mogu da imaju vrlo raznolike simptome, a vodeći stručnjak u Srbiji otkriva koliko zapravo može da bude opasan. Profesorka dr Vesna Stojanov je u emisiji “150 minuta” na Prvoj otkrila šta dovodi do visokog pritiska i na šta moramo da obratimo pažnju.
“Nažalost, hipertenzija se zaista shvata kao nešto što je nevažno. Međutim, to je jedna masovna bolest od koje boluje 48 odsto stanovnika naše zemlje. S druge strane, 72 odsto osoba koje imaju povišen krvni pritisak u određenom periodu mogu da dobiju šlog, zatim 48 odsto srčane slabosti, 42 odsto malignih poremećaja ritma, a 30 odsto ima promene na perifernim krvnim sudovima.
To je razlog zbog čega zaista moramo da obratimo pažnju kada je ova bolest u pitanju”, rekla je doktorka i dodala:
“Prvo je potrebno postaviti pravovremenu dijagnozu. Vrednosti pritiska su 140 sa 90 i preko toga znači da pacijent ima povišen krvni pritisak. Zatim moramo da vidimo da li se radi o nekoj sekundarnoj hipertenziji ili je hipertenzija u trudnoći.
Kada se otklone ti uzroci, delujemo na faktore rizika, a to su slana hrana, gojaznost, fizička neaktivnost, prekomerni unos alkohola, stres. Kada sve to uklonimo, a i dalje su povišene vrednosti, uvodimo određenu terapiju. Izbor terapije je individualni, svaki pacijent ima svoj lek i kombinaciju lekova”, objasnila je doktorka.
NAJVEĆA GREŠKA SRBA
“Nažalost, često nam se događa da pacijent izmeri pritisak, nađe povišene vrednosti i uzme lek. Posle toga pritisak bude regulisan i on jednostavno ne uzima lek. Takve velike oscilacije u vrednostima krvnog pritiska su problem. To je greška, promenu lekova i uvođenje terapije određuje isključivo lekar. Nikako nemojte da slušate komšije ili da gledate na internetu”, rekla je doktorka i dodala:
“Genetski faktori su jako važni, ali hipertenzija može da se javi u bilo kom uzrastu. U starijoj životnoj dobi imamo mnogo veći broj osoba koje imaju problem sa povišenim krvnim pritiskom. Osobe preko 60 godina u 60 odsto slučajeva imaju taj problem”, objasnila je dr Stojanov.
(Izvor: Mondo)