Podaci koje su poslale dve svemirske letelice Vojadžer bacile su novo svetlo na strukturu Sunčevog sistema. Četrdeset dve godine nakon što su lansirani, svemirski brodovi i dalje rade dobro i istražuju spoljne domete našeg kosmičkog susedstva.
Analizirajući podatke koje su im poslale sonde, naučnici su razvili oblik ogromnog magnetnog balona koji okružuje Sunce. Dve svemirske letelice su sada više od 10 milijardi milja od Zemlje.
Istraživači detaljno otkrivaju svoja otkrića u šest odvojenih studija objavljenih u časopisu Nature Astronomy.
– Nismo imali dobru kvantitativnu ideju koliko je veliki mehur koje Sunce stvara oko sebe svojom sunčevom plazmom koja jonizuje solarni vetar i koja se radijalno udaljava od Sunca – rekao je Ed Ston, dugogodišnji naučnik projekta ovih misija.
– Sigurno nismo znali da bi svemirski brod mogao da živi dovoljno dugo da dođe do ivice i ostavi taj mehur iza sebe, kao i da uđe u međuzvezdani prostor.
Plazma se sastoji od naelektrisanih čestica i gasa koji prožimaju prostor sa obe strane magnetnog mehura, poznatog kao heliosfera. Merenja pokazuju da su identične sonde izašle iz heliosfere i ušle u međuzvezdni prostor – područje između zvezda.
https://www.youtube.com/watch?v=mNVV8eUQnBE
Vojadžer 1 je ušao u međuzvezdani prostor 2012. godine, a Vojadžer 2 prešao je u taj prostor krajem prošle godine. Ključni znak da se to desilo u oba slučaja bio je skok gustine plazme.
Ovo je pokazalo da svemirski brodovi prolaze iz okruženja sa toplom plazmom, karakterističnom za solarni vetar, i ulaze u region sa hladnom plazmom veće gustine za koju se misli da se može naći u međuzvezdnom prostoru. Granica između dva regiona poznata je kao heliopauza.
– Videli smo da gustina plazme tokom heliopauze skače za veoma veliku količinu – faktora 20, na ovoj prilično oštroj granici – rekao je profesor Don Gurnettsa Univerziteta u Ajovi.
– Zapravo, sa Vojadžerom 1 smo videli još veći skok.
Nalazi ukazuju na to da je heliosfera simetrična, bar u dve tačke kroz koje je prešao svemirski brod Vojadžer. Istraživači kažu da su ove tačke gotovo na istoj udaljenosti od Sunca, što ukazuje na sfernu prednju stranu mehura – „poput nejasnog metka“, navodi prof Gurnet.
Rezultati takođe pružaju tragove o debljini spoljne oblasti magnetnog mehura. Ovo je tačka u kojoj se solarni vetar gomila zbog približavanja vetra čestica u međuzvezdnom prostoru, što profesor Gurnet upoređuje sa efektom pluga koji čisti sneg na gradskoj ulici.
Čini se da ovaj deo mehura varira u svojoj debljini. Ovo se zasniva na podacima koji pokazuju da je Vojadžer 1 morao putovati dalje od svog blizanca da bi stigao u heliopauzu, gde su solarni vetar i međuzvezdani vetar u ravnoteži. Neki su mislili da će Vojadžer 2 taj prelazak u međuzvezdani prostor prvi na ostvari , na osnovu modela magnetnog balona.
– U istorijskom smislu, stara ideja da će se solarni vetar tek postepeno gasiti kako idete dalje u međuzvezdani prostor, jednostavno nije tačna – kaže Gurnet.
– Pokazali smo sa Vojadžerom 2 – a ranije i sa Vojadžerom 1 – da je tamo posebna granica. Iznenađujuće je kako tečnosti, uključujući plazme, formiraju te granice.