Kada je završio krvavi pir, otišao je u školsko dvorište, bacio pištolje i pozvao policiju. Predstavio se, rekao šta je učinio i mirno sačekao da inspektori dođu po njega. – Ja sam psihopata – bilo je navodno prvo što je dečak ubica, koji je u to vreme imao 13 godina, zbog čega po zakonu nije krivično odgovoran, rekao policajcima.
ŠTA JE SVE OTRKILA ISTRAGA
- Otac angažovao najboljeg instruktora pucanja za svog sina
- Spisak smrti bio znatno duži
- Dečak ubica guglao da li mu preti doživotna robija
- Dečak ubica smatrao da mu deca iz škole nisu prijatelji
Istog dana, smešten je na psihijatrijsku kliniku, u kojoj pod najvećim merama obezbeđenja boravi i dalje. Nekoliko sati kasnije, iz stana u kom je živeo sa porodicom izneti su računari i drugi dokazi, među kojima je i „lista za odstrel“ – spisak vršnjaka koji je napravio planirajući zločin.
– Napravio sam spisak za odstrel. Na njemu je bilo preko 25 imena i shvatio sam da je to ipak previše, pa sam od njega odustao. Toga dana, kada sam došao u školu, odlučio sam da pucam redom – navodno je dečak ubica ispričao.
Kada je upitan zašto je to uradio, zar mu to nisu bili drugari koji su mu dolazili na rođendane i on odlazio kod njih, rekao je da nisu. – Bio sam odbačen, nisu mi to bili drugovi. Zbog toga sam to uradio – navodno je rekao najmlađi masovni ubica u Srbiji.
Tokom saslušanja, u istrazi koja se vodi protiv njegovog oca, koji je uhapšenog na isti dan, priznao je i da ga je otac vodio u streljanu i bio ponosan na njega kako puca. Da njegovog sina uči da puca, kako je priznao, otac je angažovao najboljeg instruktora u streljani. – Otac je bio ponosan, pogađao sam koncentrične krugove i grupisao pogotke bez greške – navodno je rekao dečak ubica, kog je otac u streljani snimao kako puca, a onda snimke slao i pokazivao prijateljima, hvaleći se sposobnostima svog sina.
„Jesi li sada srećna?“
Majka dečaka ubice takođe je na meti istražitelja, koji vode pretkrivični postupak protiv nje kako bi se utvrdilo da li je izvršila krivično delo zanemarivanje i zlostavljanje deteta. Podstimo, ona je nedavno prvi put od masakra u psihijatrijskoj ustanovi videla sina, kako bi prisustvovala njegovom svedočenju u istrazi koja se vodi protiv oca. Prema rečima našeg sagovornika, njihov susret bio je hladan, a dečak ubica joj je čak uputio pitanje „jesi li sada srećna“. Majka je takođe nedavno vraćena u Srbiju, kada je sa drugim detetom pokušala da napusti zemlju.
Tokom tri meseca istrage, kako Kurir saznaje, otkriveno je i da je pre zločina dečak ubicao na interntu pretraživao koja ga kazna čeka ako počini masakr. – Nisam znao da neću odgovarati, zbog toga sam na internetu gledao da li mogu da budem osuđen na doživotnu robiju. Želeo sam da znam šta me čeka – navodno je rekao dečak ubica istražiteljima.
Pokrenuti postupci
Protiv oca dečaka, Više tužilaštvo u Beogradu vodi istragu zbog sumnje da je sina vodio u streljanu i učio ga da puca, kao i zbog toga što oružje za koje je imao dozvolu nije čuvao na bezbedan način. Kobnog dana, dečak ubica uzeo je dva očeva pištolja, a onda iz njih ispalio hice. Protiv majke dečaka vodi se pretkrivični postupak kako bi se utvrdilo da li je počinila krivično delo zanemarivanje i zlostavljanje deteta.
– I danas, tri meseca posle jezivog masakra, mnogi policajci koji su bili na mestu zločina se nisu oporavili. I dalje je velika misterija, čak i za najbolje rukovaoce oružjem, da je neko ko je u tom trenutku imao 13 godina s takvom hladnoćom i lakoćom pucao, praktično bez promašaja, u decu s kojom je provodio dane. Zapravo, niko u njemu ne vidi dete, već hladnokrvnog ubicu koji je ubio desetoro ljudi, a da mu ruka nije zadrhtala – kaže naš sagovornik.
Naša deca nisu stradala, streljana su
Dragan Kobiljski, otac devojcice ubijene u OŠ „Vladislav Ribnikar“, oglasio se pre nekoliko dana na društvenim mrežama.
– Kako misliti i kako živeti? Zašto nas zovu roditeljima „stradale“ dece? Nisu naša deca stradala nesrećnim spletom okolnosti, naša deca su ubijena (streljana, likvidirana) sa vrlo jasnom namerom, planom i željom za fatalnim ishodom… ništa se tu slučajno nije desilo… slučajno su se samo neki spasli… – napisao je u potresnom pismu.
Imena ubijene dece ne smemo da zaboravimo
Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa porodicu jedne od žrtava dečaka-ubice kaže za Kurir da je protiv bilo kakavog pravljenja mita o detetu ubici, objavljivanja njegovih fotografija i pisanja njegovog imena.
– Sve dok se o njemu i njima piše i priča deformisani umovi će samo više i više želeti da se eksponiraju jer bolest je u tim mozgovima sa apsolutno poremećenim sistemom vrednosti. Oni su opasni isto koliko i on, i zato ih treba ignorisati u medijima, a sankcionisati ih na sve zakonite načine – rekla je ona i dodala da smatra da bi imena ubijene dece trebalo da stoje na naslovnim stranama svih medija.
– Ja znam da Etički kodeks to ne dozvoljava, al ako mene lično pitate kao čoveka, mislim da imena ubijene dece treba da stoje na naslovnim stranama svih medija – da se pamti i da opominju, jer ako ukinete njihova imena, oni više ne postoje, a to nikako ne može biti dobro ni za koga – zaključila je.
(Kurir)