Sanja Maletić o godinama borbe za potomstvo: „Predugo sam je čekala“ — ćerka Vanja promenila joj je svakodnevicu

Pevačica Sanja Maletić otvoreno je govorila o dugom putu do majčinstva, vantelesnoj oplodnji i trenutku kada je saznala da je trudna. Danas, kaže, najveći deo vremena želi da provodi sa ćerkom Vanjom, dok roditeljske obaveze deli sa suprugom.

Iza radosti koju danas opisuje ostale su godine iščekivanja i razočaranja. Sanja priznaje da joj se i dalje vraćaju snažne emocije kada se priseti neizvesnosti kroz koju su ona i suprug prolazili.

Njena ispovest govori i o promenama koje dolazak deteta donosi: drugačijem rasporedu, novim brigama i odluci da poslovne obaveze prilagodi porodičnom životu.

Otac se brine o svom detetu, ne „pomaže“ majci

Sanja je posebno izdvojila izraz koji se često koristi kada otac preuzima svakodnevne obaveze oko deteta.

Smatra da rečenica da muškarac „pomaže ženi“ umanjuje njegovu roditeljsku ulogu. Dete je zajedničko, pa su i briga, odgovornost i prisustvo zadatak oba roditelja.

Objasnila je da, kada ona nastupa, Vanja ostaje sa ocem. Za nju to znači da je devojčica sa jednim od svojih roditelja, bez potrebe da se takav raspored predstavlja kao posebna usluga majci.

Zašto trenutno ne planira vrtić

Pevačica kaže da sada ima približno jedan nastup nedeljno i da može da organizuje obaveze tako da mnogo vremena provodi sa ćerkom.

Zbog toga trenutno ne angažuje dadilju niti smatra da je njihovoj porodici potreban boravak deteta u vrtiću. Navodi da Vanja upoznaje ljude i drugu decu kroz šetnje, parkove, igraonice i svakodnevne susrete.

To je odluka koju Sanja objašnjava sopstvenim rasporedom i porodičnim mogućnostima. Ona ne predstavlja univerzalnu preporuku za druge roditelje, čije se potrebe, radne obaveze i dostupna podrška razlikuju.

„Imala sam 50 godina za sebe“

Na savete prijateljica da odvoji više vremena za sebe odgovara da je pre majčinstva mnogo putovala, radila i samostalno organizovala život.

Sada joj, prema njenim rečima, promena svakodnevice ne smeta. Želi da bude prisutna tokom ćerkinog odrastanja i ne oseća potrebu da što pre vrati raniji tempo.

„Predugo sam je čekala“, poručila je, objašnjavajući koliko joj zajednički trenuci znače.

Ipak, različite potrebe roditelja ne treba međusobno meriti. Želja za predahom, poslom ili pomoći u čuvanju deteta ne govori koliko neko voli svoje dete.

Test koji je pogledala dva puta

Jedan od najemotivnijih delova razgovora odnosio se na trenutak kada je saznala da je trudna.

Iako je nameravala da sačeka zakazanu analizu beta-hCG iz krvi, uradila je kućni test. Najpre je ugledala jednu liniju i pomislila da je pred njom novo razočaranje.

Dok je razmišljala kako da to saopšti suprugu, ponovo je pogledala test i videla drugu liniju.

Opisala je nevericu, uzbuđenje i strah da prerano poveruje u rezultat. Kada više nije mogla da ćuti, odnela je test suprugu.

Kasnija analiza, prema njenoj ispovesti, potvrdila je trudnoću.

Ovo iskustvo ne treba koristiti kao uputstvo za tumačenje testa: rezultat se očitava prema uputstvu proizvođača, a termin testiranja posle vantelesne oplodnje određuje klinika.

Neizvesnost nije prestala pozitivnim rezultatom

Sanja je ispričala da je u vreme začeća ušla u 52. godinu života i da je taj pokušaj doživljavala kao poslednju priliku.

Njene reči o preostalim jajnim ćelijama predstavljaju lični opis lečenja. Bez medicinske dokumentacije nije moguće precizno rekonstruisati pojedinačne faze postupka.

Posle pozitivnog rezultata usledilo je novo iščekivanje: praćenje trudnoće i briga da li sve napreduje kako treba.

Učestalost analiza i pregleda određuje lekar prema konkretnoj situaciji. Tuđe iskustvo nije razlog da se iste provere samostalno ponavljaju.

Štitna žlezda nije „bolest visokih emocija“

Pevačica je pomenula i probleme sa štitnom žlezdom, koje povezuje sa svojom borbom za potomstvo.

Poremećaji rada štitne žlezde mogu biti povezani sa poteškoćama sa plodnošću. Međutim, njeno objašnjenje o prećutanim emocijama ne treba predstavljati kao medicinski utvrđen uzrok bolesti.

Oboljenja štitne žlezde imaju različite uzroke, uključujući autoimunske procese. Osobe koje prolaze kroz lečenje ne treba opterećivati pretpostavkom da su se razbolele zato što su bile previše emotivne ili nisu dovoljno izražavale osećanja.

Prvi dani majčinstva i oslonac u veri

Sanja se prisetila i nesigurnosti po dolasku iz porodilišta. Pošto bliski članovi porodice nisu bili u neposrednoj blizini, želela je dodatno vreme da uz osoblje nauči praktične stvari o brizi o bebi.

Govorila je o noćnim proverama i strahu za ćerku. Kao važan izvor utehe izdvojila je veru i razgovor sa sveštenikom.

Takva podrška može imati lični značaj, ali ne zamenjuje medicinsku pomoć. Ako zabrinutost postane stalna, remeti san ili svakodnevno funkcionisanje, roditelj zaslužuje i stručnu podršku.

Ni opis ograničavanja saginjanja posle vantelesne oplodnje ne treba pretvarati u opšte pravilo. Stručne smernice ne preporučuju rutinsko mirovanje posle embriotransfera radi poboljšanja ishoda, dok posebna ograničenja određuje lekar prema stanju pacijentkinje.

Sanja danas majčinstvo opisuje kroz vreme provedeno sa Vanjom, zajedničke izlaske i roditeljske obaveze koje deli sa suprugom. Njena priča ostaje lično iskustvo dugo željene trudnoće, uz važno podsećanje da se putevi do roditeljstva razlikuju i da nijedan pojedinačni ishod nije obećanje drugima.