Da li je bezbedno poljubiti preminulu osobu? Šta treba proveriti pre poslednjeg oproštaja

Poljubac u čelo ili dodir ruke nekim ljudima predstavlja važan deo oproštaja od voljene osobe. Ipak, bezbednost takvog kontakta zavisi od konkretnih okolnosti, mogućih infekcija i preporuka medicinskog ili pogrebnog osoblja.

U trenucima gubitka teško je razmišljati o praktičnim pitanjima. Neko želi da priđe kovčegu i još jednom dodirne pokojnika, dok drugi osećaju potrebu da ostanu na udaljenosti.

Oba načina oproštaja zaslužuju poštovanje. Kada je reč o fizičkom kontaktu, najkorisnije je unapred pitati osoblje postoje li ograničenja.

Telo nakon smrti ne postaje automatski izvor opasne zaraze

Sama činjenica da je osoba preminula ne znači da njeno telo predstavlja opasnost za sve prisutne.

Svetska zdravstvena organizacija, u objašnjenjima o stradalima u katastrofama i sukobima, navodi da tela uglavnom ne izazivaju epidemije. Posebne mere potrebne su kod određenih zaraznih bolesti.

Međutim, procena opasnosti za širu zajednicu nije isto što i procena bezbednosti neposrednog kontakta. Boravak pored kovčega, dodir neoštećene kože i poljubac podrazumevaju različite vrste izlaganja.

Zbog toga opštu informaciju da telo nije automatski opasno ne treba tumačiti kao potvrdu da je svaki kontakt bez rizika.

Zašto je pri poljupcu potreban dodatni oprez?

Određeni uzročnici infekcija mogu ostati prisutni u telu i nakon smrti. Kod pojedinih bolesti rizik postoji ako krv ili druge zaražene telesne tečnosti dospeju na sluznicu usta, nosa ili očiju, odnosno na oštećenu kožu.

Bezbednost zato ne treba procenjivati samo prema izgledu pokojnika. Ni činjenica da je telo pripremljeno za sahranu ne predstavlja garanciju da nema posebnih ograničenja.

Pre nego što priđete, možete jednostavno pitati: „Da li je dozvoljeno dodirivanje i da li postoje zdravstvene mere koje treba da poštujemo?“

Ako odgovor nije jasan, oproštaj bez fizičkog kontakta izbegava tu vrstu izlaganja.

Kada dodirivanje i ljubljenje treba izbegavati?

Kod nekih zaraznih bolesti kontakt sa telom zahteva stroge zaštitne mere. Među primerima su ebola i kolera, kod kojih postupanje sa preminulima mora biti posebno organizovano.

To nisu okolnosti koje treba pretpostavljati na svakoj sahrani. One pokazuju zašto preporuke zavise od uzroka smrti i zdravstvene procene.

Kada osoblje naloži oproštaj bez dodirivanja, zatvoren kovčeg ili druga ograničenja, potrebno ih je poštovati. Porodica ne treba samostalno da menja takve mere zbog običaja ili pritiska prisutnih.

Posle dozvoljenog kontakta operite ruke

Nakon dodirivanja pokojnika operite ruke sapunom i vodom, naročito pre jela ili dodirivanja lica.

Higijena ruku ne zamenjuje posebne mere kada su propisane. Takođe ne uklanja izlaganje koje se već dogodilo poljupcem ili kontaktom telesnih tečnosti sa sluznicom.

Ako je došlo do takvog kontakta, zatražite savet zdravstvenog radnika i opišite šta se dogodilo.

Poslednji poljubac nije obaveza

Zdravstvena pitanja samo su jedan deo oproštaja. Podjednako je važno da niko ne bude prisiljen na postupak koji mu izaziva strah ili nelagodu.

Rečenice poput „moraš da priđeš“ ili „tako se oprašta od najbližih“ mogu dodatno opteretiti osobu koja tuguje. Nekome dodir donosi utehu, dok drugi žele da sačuvaju uspomenu na voljenu osobu iz vremena kada je bila živa.

Molitva, cvet, nekoliko izgovorenih reči ili tiho prisustvo mogu biti ličan oproštaj. Odnos koji ste imali tokom života ne meri se jednim gestom na sahrani.

Najpre proverite uputstva, zatim odlučite šta vam odgovara

Na pitanje da li je bezbedno poljubiti pokojnika nema univerzalnog odgovora. Najvažnije je proveriti postoje li zdravstvena ograničenja i postupiti prema uputstvima nadležnog osoblja.

Posle toga ostaje lični izbor. Ne morate dodirnuti ili poljubiti preminulu osobu da biste pokazali ljubav, niti treba da osećate krivicu ako za takav oproštaj niste spremni.